Велико и значајно истраживање Народног музеја и започет пројекат „Ново лице Ћеле-куле” ускоро треба да открије и представи јавности како су изгледали јунаци историјског Боја на Чегру, чије су лобање узидане у јединствен споменик у свету. У току су опсежни радови на реконструкцији Ћеле-куле, у коју су одлуком турских власти у Нишу после боја у Првом српском устанку, маја 1809. године, да би се српски народ заплашио, узидане укупно 952 лобање – легендарног војводе Стевана Синђелића и његових ресавских јунака и устаника. Данас је на споменику, каквог нема нигде на планети, само 59 лобања, које су сачуване од пропадања и зуба времена, а реконструкцију су започели врхунски страни и домаћи стручњаци.

Реализацијом овог значајног пројекта, који је иницирао политиколог Милан Симоновић, дигиталном фацијалном реконструкцијом, анализом материјала и фотографисањем, биће омогућено да се сазна и види како су изгледали чегарски јунаци. Према плану реконструкције пројекат ће бити завршен најкасније до средине и пред крај пролећа наредне 2024. године,  пошто се крајем маја обележава 215 година од славне битке за ослобођење Ниша у Првом српском устанку и боја који је завршен тако што је војвода Стеван Синђелић, који је са око 3.000 својих устаника био опкољен вишеструко бројнијом војском од преко 25.000 Османлија, из кубуре пуцао у барутану. У експлозији су 30. маја 1809. године погинули сви устаници и њихов војвода, али и више од половине османлијских војника, после чега је турски заповедник Ниша у том периоду Хуршид-паша наредио да лобања српских јунака узидају у Ћеле-кулу. Споменик је висок око четири метра, а 952 главе, које су по наредби Хуршид-паше одране од коже и напуњене памуком, биле су распоређене у 14 редова са све четири стране.

Уграђене у зид споменика лобање су видљиве до пола, ограђене су стаклом, а многе су и оштећене. Та чињеница је посебан изазов за стручњаке укључене у реализацију пројекта који је политиколог Симоновић покренуо заједно са Наташом Шаркић, физичким антропологом. Стручњаци који раде на дигиталној реконструкцији  сматрају „да ће се, када се сазна како су изгледала лица тих јунака, много више знати и о њима, а моћи ће и да се замисли време у којем су живели”.

Ћеле-кула је један од најпосећенијих споменика не само у Нишу и на југу наше земље, већ и у целој Србији. Пре скоро два века, 1833. године, у својим путописима кроз југоисточну Европу и у делу „Пут на исток”, у поглављу „Белешке о Србији”, француски академик и песник Алфонс де Ламартин, дубоко потресен оним што је видео у Нишу и изгледом Ћеле-куле, записао је: „Поздравих оком и срцем остатке ових храбрих људи, чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине.” А онда додао и реченицу: „Чувајте, Срби, овај споменик, народ који има овакве споменике и историју никада неће моћи да буде поробљен и никада неће нестати…”

Политика