сл. 1. На Кумановској железничкој станици, Никола Пашић са члановима владе, 24. октобра 1922.

При изласку из воза, тадашњи председник кумановске општине Тома Глигоријевић, понудио је краљу со и хлеб и поздравио га овим речима:

„Љубљени наш Краљу, необично сам сретан што је мени пала у део толика част у моменту када славимо најславније дане наше историје, и што могу у Вама поздравити, као председник општине града Куманова, јуначког Краља Ослободиоца велике нам и силне Отаџбине Срба, Хрвата и Словенаца. Ступите са поносом у Ваше опевано Куманово, јер је име његово најлепши алем камен на Вашој Краљевској Круни. У њему бије верно одано и захвално срце потомака славног Немање и Душана Силног. И у име његово подносим Вам овај хлеб и со и кличем „Нека Вас Бог поживи на многаја љета!“

У 7.15, стигао је специјални воз са члановима владе и црквеним великодостојницима. Сви су они кренули на Кумановско Поље.

Мало доцније, у 7.30 часова, на историјско бојиште отишли су краљ, кнез Арсен, принц Павле и први краљев ађутант генерал Хаџић. Они су кренули са кумановске станице аутомобилом и на улицама су били поздрављени искрено, захвално, топло и силно од стране целокупног грађанства и многобројног сакупљеног народа из околине. Сви су желели да виде београдске госте и импозантан маневар на легендарном бојишту свога града.

сл. 2. На Кумановском бојишту, Њ. В. краљ Александар у рововима, 24. октобра 1922.

Куманово, тада мала и неугледна варош оријенталног типа са ониским дрвеним кућицама и уским улицама, било је цело окићено. Заставе су се поносито вијориле у ваздуху. На више места су биле подигнуте тријумфалне капије, на којима су се могли видети ови натписи: „Добро нам дошли!“, „Краљу Ослободиоцу захвалан народ“, „Живела ослободилачка војска!“, „Чувајмо дело ослобођења“ итд. Иако трошна и полупорушена, варош је одавала свечан изглед.

Краљ је стигао са свитом у 8 часова на Црно Поље, удаљено 4 километра од Куманова. На путу Куманово – Крива Паланка биле су подигнуте трибине за посетиоце. Пре тога су већ пристигли чланови владе, генералштаб, народни посланици, патријарх Димитрије, представници свих осталих вероисповести, изасланства народа из других крајева, кумановско грађанство и народ из околине.

Нешто пре осам сати стигао је и воз са општинским и другим делегатима, народним посланицима, новинарима и фотографима.

Маневар, који је требало да буде слика Кумановске Битке, почео је у 8 часова. Насред Црног Поља подигнута је трибина од дасака, окићена зеленилом и заставама. У средини, за обичним, дрвеним столом, седео је краљ са картом бојишта пред собом. Иза њега су седели нез Арсен и принц Павле. С леве стране налазили су се председник владе Никола Пашић и министри. Присуствовало је још много других угледних људи. Око 10 часова аутомобилом је пристигла и краљица Марија у пратњи дворске даме и потпуковника Тодоровића и била је поздрављена узвицима „Живела“ од многобројног народа. Коло српских сестара предало је краљици букете цвећа.

сл. 3. На Кумановском бојишту званом „Црно Поље“, Њ. В. краљ Александар са великодостојницима посматра са трибине маневрисање трупа, 24. октобра 1922. год.

Око 14 часова сви су се вратили с Црног Поља у Куманово. После подне било је народно весеље пред зградом општинског суда. На широком тргу скупила се маса света, који је забављао народни гуслар Перуновић опевајући Кумановску битку. Народ је остао на томе тргу све до пред вече и забављао се игром и песмом.

Сл. 4. Повратак топова са положаја после маневрисања, 25. октобра 1922. год.

У 20 часова приређен је банкет у лепој дворани хотела „Бископ“. Присуствовали су краљ, кнез Арсен, министри, генерали, високо свештенство, посланици, новинари и делегати. Банкет је трајао све до 23 часа, када су краљ и кнез Арсен први напустили дворану. Праћени бурним „Живео!“ отишли су из хотела у дворски воз да спавају.

Сутрадан, 25. октобра, око 9 часова, војска је по улицама где је требало да прође краљ направила шпалир. Литургија и парастос палим херојима служени су у новој цркви Свете Тројице. На улазу у уску уличицу, која је водила ка цркви, подигнута је капија од дасака, украшена зеленилом, на којој је стајао натпис: „Свом Краљу – Црквена Управа“.

У дворишту нове цркве налазило се мало гробље, ограђено дрвеном оградом. Капија на гробљу је била велика, озидана од камена. На њој је стајао натпис: „Помен палим борцима 1912-1913. Обнављају грађани кумановски“. У средини гробља стајао је прост споменик од тесаног камена са црним мраморном плочом у средини. На плочи је стајао натпис: „Кумановским херојима палим у борбама на Куманову 1912. – Јуначки победисте, Косово осветисте, браћу ослободисте, Душаново царство обновисте. Слава вам! Благородни ученици и ученице са наставницима Теразијске основне школе у Београду, 1914.“

Око споменика су посејани гробови изгинулих ратника и неких виђених личности вароши Куманова.

Литургија у цркви почела је у 9 часова. У цркви је било мало света, али је црквено двориште било пуно. Свако је хтео да види краљевску породицу и чланове владе.

У 10.30, дошли су чланови владе. Г. Пашић, кад је излазио из аутомобила, поздрављен је бурним „живео“.

У 11 часова уз извођење химне, стигли су дворским аутомобилима краљ, краљица, кнез Арсен и принц Павле. Силан народ наваљивао је да их види, а узвици „живели“, са свих страна, дочекали су високе госте. Краљица је била огрнута топлим крзненим капутом, на глави јој је била црна капа опшивена белим крзном.

Литургију су служили патријарх Димитрије, митрополит Варнава, пакрачки епископ Миронић, ректор богословије Сима Поповић и многи протореји и свештеници. При крају службе говорио је патријарх Димитрије.

сл. 5. У дворишту Кумановске цркве, Њ. В. краљ и краљица излазе из цркве

После свршеног помена, пришао је краљ и положио на споменик велику грану од палме, затим су положени и венци на сто пред спомеником. Три девојчице, једна обучена као Србијанка, друга као Хрватица и трећа као Словенка пришле су и положиле венце од природног цвећа. На првом је писало „Србија“, на другом „Хрватска“, на трећем „Словенија“. Затим је краљевска породица заузела место на великој трибини са које је говорио г. Пашић.

сл. 6. У дворишту Кумановске цркве, Никола Пашић држи говор

И г. Милорад Вујичић, потпредседник Скупштине, са мале трибине држао је дуг патриотски говор у коме је излагао значај кумановске битке. Говор је затим држао и председник општине младо-нагоричанске.

Током свечаности кружили су аероплани над црквеним двором.

У 12 часова отишла је краљевска породица, уз извођење химне и клицање народа, а мало касније је пут Скопља кренуо и министарски воз. Краљ је остао у Куманову до сутра.

сл. 7. У дворишту Кумановске цркве три ученице Кумановске основне школе говоре код гробова палих јунака 1912.

И на крају, краљевски пар, две године касније, у новембру 1924. године, опет долази у кумановски крај, али тада обилазе Нагоричане (Младо и Старо).

Литература:

„Време“, недеља, 25. октобра 1922.

„Време“, недеља, 26. октобра 1922.

Дигитална Народна библиотека Србије.

Приредио: Филип Ђошевски, професор ОШ „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану / текст је првобитно објављен у листу Слово јун 2025, бр.66