"Мирис дјеце"
Живојин Ракочевић

"Брате, изађимо у поље
Родило је жито!"
Рече мој син
и одоше она два моја,
два радовања,
двије пуне куће,
два ознојена мужа,
она моја.

А ја не волим кад толико роди
кад од ратова,
кад од страхова,
отежа клас и земљи и себи.
(Зато никад не жањи у злу
оно што се у добру сијало.)
Пусти нека га однесе ђаво
нека га поједу птице,
немој га дјеци у уста.
Зло му је помогло да роди,
да те намами,
да те сачека,
да останем без икога.

Кад су уместо жита 
пожњели она два моја
отишла сам у поље
и грлила празно класје.
Кад су их умјесто злата
донели у двије пластичне вреће,
ништа ми није било
и ничег није било,
стала сам између она два моја
и између празног неба
да последњи пут осјетим
мирис дјеце.

Навршило се 25 година од убиства 14 српских жетелаца у селу Старо Грацко, код Липљана, који су убијени на њиви, мучки, рафалима из непосредне близине.

Тог 23. јула 1999. године, у Старом Грацку, из непосредне близине, на њиви, убијено је 14 Срба. Страдали су: Милован Јовановић (1969), Јовица Живић (1970), Радован Живић (1967), Андрија Одаловић (1967), Слободан Јанићијевић (1965), Миле Јанићијевић (1957), Новица Јанићијевић (1981), Момчило Јанићијевић (1946), Станимир Декић (1955), Божидар Декић (1947), Саша Цвејић (1973), Љубиша Цвејић (1939), Никола Стојановић (1936) и Миодраг Тепшић (1951), а најмлађи међу њима, Новица Јанићијевић, имао је само 17 година.

И четврт века после овог злочина, егзекутори су на слободи...