04. март 2016.

Само што се вратих са пута, уобичајено упитах шта има ново. И дочекала ме је најновија вест – извесни Милорад Георгиевски неовлашћено продавао коприве, и за то добио (за њега) врло високу новчану казну.

То је најважније дешавање у Македонији протеклих неколико дана .И читава македонска јавност (или бар добар део) се подигла на ноге зато што је деда Милорад добио ову казну. Свима је крив инспектор, прекршајни судија, систем итд.

Не. Крив је Милорад. Милорад је за ову државу кудикамо већа опасност него текуће монтирано-сечено-лепљене оптужбе против (наравно легално изабраног) руководства. Пре него што сви гракну, ево и зашто.

Милорад није једини. Да је он платио ДДВ од продаје својих петнаест коприва, и плус да је платио за лиценцу за продају здраве хране, платио најам тезге, пијачну воду, струју, сада би држава имала пара за макар четвртину ноге од столице у једном вртићу. Сви кукају како се само праве барокне фасаде, а не праве се вртићи, школе, болнице... Е, па то је због Милорада и њему сличних. Још седморица таквих – и дечја столица би добила ногаре. А још осам, и била би комплетна. Замислите само очај ових јадних инспектора који су свесни да не могу да стигну да ухвате армију оваквих илегалних (пре)продаваца, који зарађују по 200 денара на дан. Па то је од свакога по 36 денара дневно за ДДВ, плус пијачнина и друга давања, па нека је само 1000 таквих поганих и лажљивих људи у овој земљи – то је 36000 денара сваког дана, само од 15000 коприва!

Даље, дедо Милорад продаје без лиценце здраву храну – где су ту атести, испитивања разних института о хранљивости коприве, корисним састојцима, проценту калијума и калцијума у чорби од корпива? Да ли је Милорад свесан да ће они који купују (скупу) коприву, уз њу у чорбу убацити и кисело млеко, или код екстремно добростојећих павлаку, за које је поштено плаћено све (па и више), а који не спадају у здраву храну? Логички гледано, здраво и нездраво дају – нездраво...

И тако даље, и тако даље. Можемо само набрајати све Милорадове грехе због којих га је инспектор сасвим оправдано и, са гледишта државе, премало казнио за сва зла која је њој (држави) и заједници уопште нанео. Чак је држава изјавила да „нико није изнад закона“, и тако је, на томе је људско друштво радило вековима, и најзад стигло – до Македоније. Неко ће рећи – па зар је већи злочин продавати коприве него нпр. намештати изборе или узимати провизију од народних пара? Наравно да јесте.
Размотримо намештање избора. Објективно гледано, то је заиста питање идеје. Знате да сте у праву, имате одличну идеју, визију будућности идеалне за све (па и за вас, нормално), а са друге стране постоји озбиљна претња да, због вечног слепила, народ изабере оне кратковиде, који гледају само да се напуне стомаци и да људи привидно боље живе, са већим надницама, у бољим становима, са већим комфором и уравнотеженом расподелом. То није добро, боље је бити са најнижим надницама не само у Европи, са пет-шест станова по глави страначких лидера (просто да виде људи које је занимање најпрофитабилније и чиме би се требало бавити у животу), а осталима шта буде, да расподела буде и по бабу и по стричевима... У таквим условима, сасвим је оправдано мало (више) наместити изборе, јер се генијалне идеје не разумеју одмах, тек после сто-двеста година, па све оптужбе не само опозиције, него и некаквог специјалног тужилаштва немају никаквог оправдања, јер су просто – кратковиде. А провизија од народних пара је сасвим нормална и уобичајена – јер то су паре владе, зар не? Па ако су већ њене, логично је и да се она (тј. њени чланови) мало омасти, друго, то је новац који не пролази никакве нормалне и уобичајене токове, па се питање ДДВ-а и не поставља. Плус, оваквим великим зарадама се подстиче грађевинска индустрија Македоније – праве се станови за политичаре, купују се скупи аутомобили, иде се у скупа летовалишта и носе одговарајуће цвике, што опет, преко пореза, ангажовања радне снаге итд, иде у прилог општем благостању. Пре неког времена сви су замерали једној посланици што на име путних трошкова узима по 20 и кусур хиљада евра годишње, а не разумеју да је она и преко тога финансирала грађевинску оперативу (за своје друштвено оправдане станове) и образовање (за синове у иностранству). А признаћете, све је ово много драгоценије од неких петнаестак коприва.

Дакле, не би требало поредити једно тешко друштвено зло као што је (подвлачим, нелегална) продаја коприва или неовлашћено конзумирање ћевапа са племенитим, значајним и далековидим подухватима као што је напредак и бољитак једне мале групе суперталентованих супервидовитих појединаца, готово надљуди. Због њих се заиста вреди жртвовати. Уосталом, и једна (друга) посланица је рекла да се поноси, свакако са пуним правом, што је слуга премијера, а не би требало заборавити ни ону фину младу новинарку која је схватила да се у својој младости ваља потрудити и никако неарчити је за испод 1500 евра месечно. Ваљда тек кад стигне до пензије, моћи ће да се смири са петнаестак коприва дневно... Ох, али то је нелагално и неморално, зар не?

У Скопљу, марта месеца 2016.
Др Младен Марковић