На централној церемонији обележавања 110. годишњице Брегалничке битке којом је окончан Други балкански рат, вођене од 30. јуна до 9. јула 1913. године, полагањем венаца и одавањем почасти палим српским ратницима данас је на брду Каленица код Штипа, на истоку Македоније, испред спомен плоче на месту некадашње костурнице са шест хиљада посмртних остатака војника, државну делегацију Републике Србије предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

У име Владе Републике Србије ловорове венце су положили министар Селаковић, амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији (РСМ) Невена Јовановић и изасланик одбране Републике Србије потпуковник Вујица Вукобратов.

Церемонији су присуствовали представници српских странака и асоцијација у РСМ, општина Штип и Велес. Република Србија се, како је истакнуто на церемонији, „са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и војника, невино и јуначки страдалих у борбама за одбрану и ослобођење током балканских и Првог светског рата (1912-1918)“.

У обраћању на церемонији министар Селаковић је рекао:

- Наша молба, уз захвалност према Oпштини Штип што нам омогућава да се данас овде окупимо и организујемо  прославу и комеморацију, јесте да у времену које долази, заједно кроз разговоре између две Владе, између два Министарства, уредимо и област очувања и одржавања војних и ратних меморијала на територији наше две братске државе“.

Он је истакао је да треба следити  пример Српске и Македонске цркве, које су се договориле после много деценија, и изразио задовољство што сви заједно у Штипу одају почаст прецима. “Да се договоримо и око тога. Да се договоримо и о доласку на Зебрњак, Кајмакчалан, и у Битољ, Удово и Рамне, и овдена  Каленицу, а да се договоримо и око доласка у Свети Прохор Пчињски за Илинден, за који знамо колико је вама важан драга браћо и сестре Македонци и да вас у томе потпуно разумемо“.

Након 110. година од легендарне Брегалничке битке, како је рако, остаје једна поука, подсећајући на Први  балкански рат, када су се по први пут у модерној историји, балкански народи договорили мимо великих сила, и тада успели, да истерају петстогодишњег завојевача који је тлачио на нашим просторима. Подсетио је и да онда кад су се по први пут умешале велике силе,  избио је Други балканско рат.

- Нека та два рата буду најбоља и најјача поука и порука свима нама који делимо овај прелепи животни простор југоистока Европе нашег Балканског полуострва. Да је увек боље да се договарамо једни са другима, јер једни са другима остајемо овде да живимо, а велики да се баве својим кућама и својим двориштима, јер они никада овде живети неће“, указао је министар Селаковић.

Говорећи о ратним војним меморијалимана на територији Северне Македоније, министар Селаковић је рекао да се нажалост, данас могу видети само њихови остаци.

- Негде су они потпуно уништени, као што је ситуација са Штипом, не само на брду Каленица, већ и на локацији Сења, на локацији градског гробља. Дакле у Штипу су некада биле три капеле, данас више не постоји ниједна“, рекао је Селаковић .

Најавио је да ће са Владом РСМ бити покренути разговори у вези обележавања важних годишњица, међу којима је  и  обележавање Илиндена у манастиру Светога Прохора Пчињског, за који је заинтересована македонска Влада. „Ми смо заинтересовани да годишњице победа наше војске и велики страдања наших младића, српске младости с почетка прошлог века овде на територији Северне Македоније обележавамо на достојан и достојанствен начин. Уверен сам да следећи пример одличних политичких односа између две државе, одличних оздрављених односа између наше две цркве, сада долазимо на ред и са овим питањем, јер би ваљало да га решимо у руху добро суседских односа, братских односа два народа, међусобног поштовања и разумевања“, нагласио је  Селаковић.

Министар Селаковић присуствовао је помену страдалим српским јунацима у Балканским ратовима у селу Доње Карасларе, код Велеса и том приликом истакао да на том месту почива највећи број српских ратника из ратова 1912 – 1918. године, када је према његовим речима ,погинуло готово 10 хиљада војника.

Најавио је да ће на јесен, низом манифестација и Свечаном академијом у Београду, на достојанствен и велелепан начин бити обележена 110. годишњица Брегалничке битке, када је погинуло шест хиљада српских војника.

у спомен-школи у селу Цера, код Македонске Каменице, ловорове венце положила је делегација Републике Србије, коју је предводио Зоран Антић, државни секратар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије.

Рушилачки трагови фашистичких окупатора

Министар Никола Селаковић је испред Спомен костурнице у селу Доње Карасларе, подсетио на сурове рушилачке „захвате“ фашистичких окупатора током Другог светског рата којим је уништавано све што је подсећало на ослободилачке операције Србије на простору Македоније у балканским и Великом рату.

- Када уђете у Македонију и прођете поред Зебрњака, пошпришта Кумановске битке, где су почивали хероји Кумановске битке, па наставите ка југу, и овде у непосредној близини Велеса, и Валандову, и околини Битоља, па и Прилепу, и у селу Равне код Охрида, али и на многим другим местима, можете да видите углавном остатке остатака српских ратних и војних меморијала. Негде су они потпуно уништени, као што је ситуација са Штипом, и то не само на брду Каленица, већ и на локацији Сењак, градског гробља. У Штипу су некада биле три капеле, данас више не постоји ни једна. У Селу Равне поред Охрида, заклано је 400 српских војних кадета, дакле, дечака који су имали између 15 и 17 година. Ту је ппостојао један велики обелиск. Данас готово да нема ни темеља. А и данас се испод земље налазе њихови посмртни остаци. Да не причам о неким локацијама где више неможете ни да препознате... Није се то догодило захваљујући данашњој Републици Северној Македонији то су све последице Другог светког рата и фашистичке окупације. Окупатор је тежио да готово на свим локацијама уништи траг српског постојања, рекао је Селаковиће испред Спомен капеле у селу Доње Карасларе код Велеса.

Подсетио је да је, ослободиоцу Велеса, Јовану Стојковићу Бабунском, од стране окупатора не само порушен споменик, него су и његове кости бачене у Вардар. „Да би покушао да избрише сваки траг српског постојања наше државе, наше војске и наших победа у ратовима за ослобођење и уједињење...“

Селаковић је најавио да ће у наредном периоду кроз сарадњу са државним органима РСМ, битин настављени разговори о нужности постизања споразума између двеју влада, у циљу постизања споразума о очувању одржавању и реконструкцији  наших војних меморијала који од Зебрњака до Кајмакчалана се броје на десетине на територији РСМ.

- За нас је овај простор изузетно важан, и због богате историје, великог броја нших војних меморијала, највећег ван граница Србије. Нигде ван границе Републике Србије немамо толико ратних војних меморијала као овде у Северној македонији. Треба да покренемо те разговоре, треба да се договоримо како ћемо обележавати наше годишњице. Македонска страна је увек заинтересована за обележавање Илиндена у манстиру св. Прохора Пчињског. Ми смо заинтерссовани за годишњице победа наше војске и великих страдања наших младића српске младости с почетка прошлог века овде да обележавамо на достојан и достојанствен начин и уверен сам да следећи пример одличних политичких односа између две државе одличних, оздрављених односа између наше две цркве сада долазимо до овог питања и да би ваљало да га решимо у духу добросуседских односа, братских односа два народа међусобног поштовања и разумевања, - истакао је Селаковић.

Операција одбране

Брегалничка битка вођена је од 30. јуна ‒ 9. јула 1913. године, откако је Бугарска без објаве рата 30. јуна, не сачекавши решење спора са Србијом око поделе територија арбитражног суда Русије, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат.

Простор на коме се одвијала битка, како је записано, протезао се од Царевог врха на Осоговској планини, низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар. У бици су учествовале 1. и 3. Српска армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране. Са бугарске стране напад су водили војници „4 армије, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца“.

Званично, губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 погинулих, умрлих и рањених, а код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених. Најжешћи бој Брегалничке битке водила је Тимочка дивизија, која је успешно одбијала јурише два пута надмоћнијих Бугара...

Ослободилачки тријумф српске војске над бугарским трупама био је пресудан за одлучујућу победу Србије у Другом балканском рату.

М.С.

Фото М.С. и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије