Кроз цео међуратни период рада Филозофски факултет у Скопљу (1920-1941), имао је кључну научно-друштвену улогу југа тадашње краљевине, али и у периоду после 1945. имаће значајну улогу у формирању нових установа и темељних установа младе федералне НР Македоније.

Харалампије Поленаковић

Декретом бр. 375 од 7. новембра 1945. министар просвете Федеративне Републике Македоније Никола Минчев формирао је комисију који су чинили: Михаил Петрушевски, Харалампије Поленаковић, Ђорђи Шоптрајанов и Блаже Конески. Комисија је донела закључак да предложи Министарству просвете да отвори Универзитет у Скопљу, а као прва факултетска установа да буде отворен Филозофски факултет са два одсека: историјско-филолошки и природно-математички.

Декретом бр. 338  18. јуна 1946. Министар просвете НР Македоније Никола Минчев именовао је нову комисију, коју су поред поменутих чланова чинили још и Љубен Лапе, а нешто касније и Јован Трифуноски, чувени ентолог и географ, који ће пред крај живота у Београду објавити дело Македонизирање Јужне Србије.

Анастасије Урошевић

Комисија је имала задатак организовати отварање новог универзитета. Током године успостављен је велики број контаката са другим југословенским универзитетима, који су у великој мери обезбедили техничке и део кадровских потреба новог универзитета у Скопљу. Такође је оформљен Одбор који се састојао од представника остала три универзитета у Југославији, који су надгледали организациони рад.

Божидар Видоевски

Свечано отварање Филозофског факултета било је одржано 29. новембра 1946, на празник дана Републике (НФРЈ), а прва предавања су одржана 16. децембра 1946. Истог датума када су одржана и прва предавања по оснивању 1920. године. За разлику од предратног, у новим историјско политичким околностима, настава је држана на новокодификованом македонском језику (азбука је усвојена 5. маја, а правопис 7. јуна 1945. ). Први професори обновљеног Филозофског факултета у Скопљу били су: Борис Китанов, Драгослав Митриновић, Божидар Видоевски (рођен, и до 1944. Видојевић) Фран Петре, Михаил Петрушевски, Харалампие Поленаковић, Васо Томановић, Анастасије Урошевић, Ђорђи Шоптрајанов, Милан Ђурчинов (рођен, и до 1941. Ђурчиновић).

Милан Ђурчинов

Многи међу њима као што су Харалампије Поленаковић, Кирил Пенушлиски, Владимир Мошин, Јордан Попјорданов, Јован Трифуноски, Томо Томоски, Десанка Мирић-Миљовска, Марко Павловски, Апостол Апостолов, Ристо Динев, Благој Корубин и многи други професори факултета, постаће једне од најзначајнијих личности друштвеног, културног и научног рада новоосноване НР Македоније у оквиру социјалистичке Југославије.

У почетку је предавало двадесет наставника и један асистент, а наставу је пратило 548 студената, од којих 427 редовних и 121 ванредних. На факултету је радило шест студијских група на Историјско-филолошком одсеку и пет студијских група на Природно-математичком одсеку.

Јован трифуновски

У оквиру Историјско-филолошком одсеку, свој рад започеле су студијске групе: македонски језик, југословенска књижевност, историја са историјом уметности, романска филологија, класична филологија и филозофија са педагогијом, а на Природно-математичком одсеку постојале су студијске групе из математике, физике, хемије, биологија и географија са етнологијом.

Факултет и универтзитетска библиотека су свој рад наставили у истом објекту који је коришћен од 1922. на левој обали Вардара и ту ће остати до 1963. године и разорног земљотреса, када је зграда оштећена, али не и срушена. Што није успео земљотрес и природна сила, учиниле су комунистичке власти које су објекат сравниле са земљом, без намере да је обнове или реконструишу, чиме је Скопље трајно изгубило врло вредан споменик културе и науке.

Признавање континуитета и традиција старог Филозофског факултета

Међуратни период рада Филозофског факултета (1920-1941), па чак и сам датум отпочињања наставе, био је дуго година у периоду после 1944/45. године прећуткиван и олако одбациван као „страни, асимилаторски, пропагандистички“, а код неких чак и „шовинистички“, са примесама некаквог „монархофашизма“ , све у складу са тадашњом идологијом комунистичких власти „брисања неподобне историје и стварности“ која може довести у питање њену „исправност“.

Сама чињеница да је Филозофски факултет у Скопљу свој рад и наставу обновио баш 16. децембра 1946, дакле истог датума када је и 26 година раније започела настава по оснивању, ипак нам говори да је Одбор, који је припремао отварање Филозофског факултета био свестан овог значајног датума, те да није случајно одабран.

Михаил Петрушевски

Из ове подударности термина, јасно се види потреба Одбора из 1945. да се направи контунуитет, макар и индиректан, са првобитним и изворним Филозофским факултетом, а да је 1946. године факултет у суштини обновљен, а не и новооснован, те на посредан начин настављач предратног факултета, угашеног априла 1941. године.

Ову нашу претпоставку поткрепљује и чињеница да су међу члановима оснивачког одбора, Харалампије Поленаковић и Јован Ф. Трифуноски (дипл. 1939.), били успешни студенти предратног Филозофског факултета, а Х. Поленаковић и А. Урошевић, као први професори обновљеног факултета, од 1935. године били су асистенти предратног.

Фран Петре

Први јавни помен оснивања и рада факултета у Скопљу за 1920. годину и указивање на директну повезаност са садашњим десила се тек 15. децембра 1986, приликом прославе 40 годишњице од оснивања, тачније његове обнове.

Аутор реферата у коме је овај податак први пут поменут и Факултет признао свој континуитет са предратним, био је проф. Петре Георгиевски. Као један од признања континуитета садашњег, обновљеног Филозофског факултета са старим, јесте и врло вредно дигитализовано издање скоро свих бројева Гласника Скопског научног друштва на сајту факултета, пример који је вредан сваке пажње и похвале управи факултета и истовремено врло вредан извор истраживачима.

Владимир Мошин

Замисао о оснивању Универзитета у Скопљу је постојала још у време оснивања Филозофског факултета 1920. одине, али због више разлога, а пре свега одсуства довољно разумевања краљевских власти за потребама Југа, никада до 1941. г. није остварена. Својевремено је чак и чувени градоначелник Скопља, Јосиф Михаиловић, у свом Генералном регулационом плану Скопља из 1929. године предвидео да простор градске тврђаве – Душановог града буде искоришћен за потребе планираног универзитета, као и музеја и галерија уместо тадашње војне касарне. Ту идеју је Филозофски факултет у Скопљу, у сасвим другим околностима, условима и мотивима, ипак успео остварити, чинећи нуклеус садашњег Универитета „Свети Ћирило и Методије“,основаног 24. априла 1949. године. Касније се из Филозофског факултета одвајају Природно-математички факултет 1958, а Филолошки 1973. године.

Радослав Грујић

Нажалост, данас у Скопљу не постоји нити једна награда, улица или научни скуп који би били именовани у част великана првобитног Филозофског факултета у Скопљу, његовим утемељивачима, а пре свих Радославу Грујићу. Управо је захваљујући преданости проф. Грујића, који је осим трага на самом факултету, оставио иза себе и институције као што су Музеј Јужне Србије и Скопско научно друштво, које ће га надживети и постати темељи садашњих институција од националног значаја Археолошког и Националног музеја Северне Македоније, Музеја Скопља, Филозофског факултета итд.

Наш је предлог, као и у случају заборављеног Јосифа Михаиловића, да нека од значајнијих улица или тргова Скопља понесу његово име, а свакако и од садашњег Филозофског факултета очекујемо да у складу са својим могућностима одâ почаст утемељитељу ове најстарије научне институције на тлу Скопља и Северне Македоније. Српски центар СПОНА је још августа 2019. године поднео надлежнима Града Скопља предлог за називе улица по значајним личностима, међу којима је и име Радослава Грујића.

Управо је разумевање и подршка надлежних Града Скопља омогућило да се и СПОНА у складу са својим могућностима прикључи обележавању овако великог и значајног јубилеја за Скопље, Северну Македонију, али и све припаднике српског народа који у њој живе.

Филозофски факултет – поносни стогодишњак Скопља

„Поуздање у будућност стекли смо не толико на лаким успесима у нашем раду колико на потешкоћама, које смо имали да пребродимо за десет година рада. Било их је доста, иако их не наводимо овом приликом... Не чинимо то јер верујемо да није од користи наводити зле ствари које је живот отклонио и заменио бољима. За извину нека нам служи и наша жеља да се користимо поукама историје: да свако стварање иде с потешкоћама, да су потешкоће тим веће што је више и значајније оно што се ствара и, најзад, да ствараоци морају да гледају унапред, не натраг, без обзира на неизбежне тешкоће и повремене неуспехе“ - записао је дугогодишњи профеор педагогике на скопском факултету Првош Сланкаменац 1930. године поводом прославе 10 годишњице радао тешкоћама, успонима, падовима и вери у боље дане факултета. Речи написане пре 90 година, ни у наше доба не губе на својој актуелности и значењу.

Филозофски факултет у Скопљу – Век први! На понос свих нас! Пожелимо му да доживи још већу „старост“ и своју научно – образовну мисију настави и реализује по замислима великана који су утабали његов пут и за следеће векове.

Libertas et ipsa scientia!

крај

приредио: Милош Стојковић, КГ5

Српски културно информативни центар Спона– Скопље