Родио се у ЈАТ-овом боингу 707, где су настале његове прве скице. За три године стасао је у симбол југословенског градитељства и политичке моћи тадашње државе. Време је мерио успоменама, културним и конгресним догађајима дуже од четири деценије делећи судбину народа и државе. Годинама се одржавао на вештачким плућима а после 44. рођендана први пут је затворен – уследила је свеобухватна обнова највећег конгресног центра Београда и Југоисточне Европе. Врата „Сава центра” јуче су, после непуне две године колико је трајала реконструкција поново отворена и то на дан када је „Делта холдинг” 2020. од града купио то здање у Блоку 19.

У објекат у Новом Београду премијерно су крочили представници медија, а званично отварање конгресног и пословног дела биће 14. новембара када ће се одржати Међународни конгрес нутрициониста са 1.500 учесника.

„Колико природне светлости”, „ту је и технографска мапа света”, „добро је да више нема бутика у главном холу”, „да ли је стаклени лифт био и пре обнове”, „како су добре столице у салама”, низали су јуче коментари и питања гостију који су обишли засад сређени пословни и конгресни део „Сава центра” што је две трећине објекта. Реконструкција чувене Плаве (концертне) дворане се наставља и она ће бити у фукнцији, како се јуче могло чути, на лето 2024.

Она припада културној зони и имаће више места него пре – 4.000. Плава дворана је једна од три функционална дела здања, док су друга два конгресни са 46 сала уместо некадашњих 16 и пословна зона коју чине 45 канцеларија А класе и 36 локала у којима ће бити Лидл, продавнице технике и парфема, бутици, ресторан...

У ентеријеру се могу видети детаљи архитекте Александра Шалетића, као што су велике грубе бетонске површине, чувени лустер, очуване су познате таписерије у главној конгресној дворани која сада може да прими више од 1000 учесника...

Посебна атракција у пословном делу „Сава центра” је јединствена на овим просторима „имерсив” сала са 16 рефлектора – коришћењем савремене технологије дигитални садржаји, слика и звук, се пројектују на зидове сале и стварају осећај урањања у простор.

Све у свему унутрашњост комплекса из 1977. (прва фаза изградње „Сава центра”) је реорганизована тако да сада може да буде адреса догађаја који истовремено окупљају више од 5.000 посетилаца. Његова предност је и то што је директно повезан са хотелом „Краун плаза”.

– Конгресна индустрија Србије није иста са „Сава центром” и без њега. Београд сада може да конкурише за организацију великих међународних скупова, а када Сава центар попуни своје капацитете то значи да ће бити попуњени и сви хотелски смештаји у главном граду, а додатни посао имаће и ресторани, превозници, пружаоци различитих услуга и бројни мали бизниси. Реновирање није важно само за „Делта холдинг”, оно је важно за конгресну индустрију, а можемо рећи и целокупну економију Србије – казала је Кристина Милинчић, генерална директорка „Сава Центра”.

И спољашњост здања доживела је препород. Стара стаклена фасада замењена је енергетски ефикасним стаклима и остала је исте боје и форме. Чување аутентичности комплекса била је, уз задржавање намене, обавеза новог власника када је из трећег покушаја новембра 2020. купио „Сава центар” за 17,5 милиона евра. Априла 2021. здање архитекте Стојана Максимовића проглашено је за споменик културе, четири деценије после његове изградње, што је и званична потврда да се реконструкција мора пажљиво обавити водећи рачуна о свим оним вредности комплекса на основу којих је завредео да буде уписан у регистар културних добара.

„Сава центар”, како су то јуче нагласили представници „Делте” постао је паметна и зелена зграда која не само да штеди електричну енергију, већ је и производи, захваљујући соларним панелима (912) који су инсталирани на крову. Он је уједно и први објекат у региону који ће имати BREEAM сертификат, један од водећих сертификата за процену утицаја објеката на животну средину, истакла је Катарина Гајић, директорка пројектовања и изградње „Делта рил естејта”.

– Сава центар користити 50 одсто енергије мање него раније. Коришћење обновљивих извора енергије на годишњем нивоу уштедеће 226 тона емисије угљен диоксида. Објекат и његова околина су зелена оаза са растињем на око 17.000 квадрата – прецизирала је Гајић.

„Делта холдинг” имао је још једна услов када је као једини понуђач на јавном огласу купио „Сава центар” а то је да у његову обнову уложи најмање 50 милиона евра. Ту суму компанија Мирослава Мишковића премашила је драстично – реновирање је коштало више од 118 милиона евра пре свега због „девастираног стања објекта, раста цене енергената и грађевинског материјала, недостатка радне снаге”...

– Због значајног раста трошкова пројекта, биће потребно од 15 до 18 година да би се ова инвестиција исплатила. Оно што желим да истакнем је да за „Делта холдинг”, „Сава центар” није на првом месту профитни посао, већ и израз жеље да очувањем једног оваквог објекта допринесемо заједници у којој послујемо – нагласила је Ангелина Некић, потпредседница „Делта холдинга” и генерална директорка компаније „Делта рил естејта”.

ПОЛИТИКА