На српском гробљу Алеја у Вуковару 17. новембра одана је почаст српским цивилним жртвама рата 1991. године.
Венац и цвеће код централног крста на Алеји, како за портал србиi.hr извештава Јадранка Јаћимовић-Иван - положили су чланови породица убијених и несталих Срба и представници српске заједнице у овом граду председник Заједничког вуковар већа општина и Већа српске националне мањине града Вуковара Дејан Дракулић и заменик градоначелника Вуковара и председник вуковарског СДСС-а Срђан Колар.
– Морамо се присећати наших пострадалих, могли смо да будемо на њиховом месту, неки су за длаку избегли такву судбину и то не смемо заборавити. Ми морамо памтити. Проблем је што људи који су тада страдали и данас немају статус жртве, о њима се не прича, нико их не признаје и једино ми говоримо о томе. Наша је обавеза да истичемо потребу изједначавања жртава и свака жртва заслужује достојанство. Најтеже је породицама и онима који су проживели ту голготу. Најтеже је онима који још увек нису пронашли своје најмилије, али ево ту смо да учинимо шта можемо, да помогнемо у том процесу уколико можемо – изјавио је председник ВСНМ Дејан Дракулић те поручио људима да се у миру и тишини помоле за своје најмилије и присете се оних који су настрадали.
– Не треба злопамтити, али треба запамтити и треба опростити зарад будућности и даљњег живота. Жртве су биле и са једне и са друге стране и породицама којима је неко настрадао је најтеже, треба имати за њих разумевања и не треба се играти са емоцијама и политизовати – поручио је Дракулић.
Крст на Алеји једино је место у Вуковару на којем се српска заједница може присећати погинулих и несталих Срба из овог градау којем власти до сада нису имале разумевања нити воље да достојно обележе места страдања српских цивила.
– Алеја је једино место у граду Вуковару где Срби могу да се присете и одају почаст својим жртвама. Жртвама које се не признаје, којих као да није било у граду Вуковару. Званична политика Републике Хрватске, а поготово градске власти, занемарују једну непобитну чињеницу, а то је да су прво у граду Вуковару настрадали Срби и то је нешто што се не сме заборавити. Због града и будућности која је пред нама, да више не живимо у ратној атмосфери, првенствено морају да се пронађу сви нестали, све цивилне па и војне жртве рата. Шаљем поруку да сви они који о томе нешто знају нека то кажу. Супруге, мајке и сестре које су изгубиле у овоме рату своје најмилије данас су са нама. Оне никада нису пронашле своје чланове породице и зато су данас положиле венац на једином месту где то могу да учине на Алеји – истакао је заменик градоначелника Вуковара Срђан Колар.
Након што су у тишини, скромно и достојанствено положили венац и цвеће на гробљу Алеја окупљени су пустили руже низ Дунав, реку која је деведесетих година носила тела вуковарских Срба. И овогодишња комеморација уприличена је дан уочи новог државног празника 18. новембра када се цела Хрватска присећа страдања Вуковара у последњем рату. Међутим, српских цивилних жртава рата присећају се једино представници српске заједнице. Заједно са члановима породица убијених и несталих на симболичан начин одају почаст Србима за чија убиства и нестанак нико није одговарао, који се готово никада не помињу и због тога многи сматрају да истина о Вуковару још увек није испричана. Међу присутнима је била и Смиљана Дамњановић супруга несталог медицинског техничара Саве Дамњановића који је у ноћи између 25. и 26. јула 1991. године одведен са свог радног места из болнице у Вуковару и никада није пронађен.
– Данас сам овде да се сетимо наших жртава, посебно цивилних жртава рата међу којима је и мој муж и чика Младен Мркић и многи други. То су тужни дани за нас, али ево ми за сада можемо да имамо само сећање на њих. Још их нисмо пронашли и то је највећа рана у нашем животу, посебно нама и нашој деци. Да ли ћемо дочекати да их нађемо не знамо, али ево једино где можемо отићи да се њих сетимо су места на којима мислимо да су они завршили. Нажалост сви причају о томе да нико није одговарао за жртве Вуковара, ја се слажем. Нико није одговарао ни за жртве као што је мој муж или чика Младен Мркић који су цивили, који су одведени са својих радних места или испред својих кућа и до данас нико није за то одговарао. Наша сећања су тешка и сваке године нам је све теже, јер године пролазе. Већ је 30 година прошло, ми смо већ старији а нисмо решили проблем. Искрено се надамо да ће неко можда и рећи где су, да их се пронађе и да их достојно сахранимо, да знамо где им је гроб и где ћемо моћи да положимо цвеће и запалимо свеће – изјавила је Смиљана Дамњановић из Вуковара.