09. јун 2014.

У селу Доње Карасларе у близини Велеса где се окупља део Срба из Македоније, али и њихови суграђани и пријатељи Македонци заједно су одали почаст погинулим ратницима. Ту на узвишици изнад села стоји спомен капела и чува посмртне остатке 1800 војника који су овде положили своје животе у Првом и Другом балканском и Првом светском рату, у периоду од 1912. до 1918. године.

„Ова капела је једна од десетине масовних гробница погинулих српских војника у Републици Македонији. Сматра се да је у балканским и Првом светском рату на овим просторима страдало преко 70.000 српских ратника. Њихови посмртни остаци касније су делимично есхумирани и сложени у костурнице, а један део је смештен у војничка гробља.
Обележавање значајних датума из српске историје као и овај данашњи треба да искористите у сврху окупљања и очувања свог националног идентитета на просторима Републике Македоније,, поручила је амбасадор Републике Србије у Скопљу ЊЕ Душанка Дивјак Томић.

У име Удружења за заштиту српских споменика у Републици Македонији као организатора присутнима се обратио председник др Бора Ристић.

„Желим још једном да нагласим да успомене на наше погунуле ратнике негујемо из патриотских побуда а никако у политичке сврхе. Још једном желим да се захвалим амбасади Републике Србије што нас је подржавала свих ових година у настојању да се ово спомен обележје обнови као и другим невладиним организацијама, појединцима и мештанима Караслара.

Подсећам да смо протеклих година заиста имали пуно посла. Најпре смо извадили копију катастарског плана за парцелу број 136 КО Караслари а затим и имовински лист за парцелу која припада спомен капели површине 5 ха 1 ар и 15 м2. Та површина је касније ограђена бетонским стубовима и жицом. Довели смо воду из села и направили спомен чесму, а 2012. изграђен је и декоративни зид и постављена нова капија од кованог гвожђа као и спомен плоча са поруком ратника.

Ратницима у част засадили смо 160 чемпреса и 20 садница бадема. Урадили смо доста, али има још да се ради. Жеља нам је да овај споменик крајпуташ буде место за предах и подсећање на славну историју наших предака."
Дружење је настављено уз војнички пасуљ и послужење за покој душа погинулих јунака.

Почаст 

Удружење Срба и Македонаца КУД 'Бранко Чајка' из Тетова одазвало се позиву амбасаде Републике Србије у Македонији положивши венац у знак почасти и помена за 1800 страдалих Српских војника у свим ратовима од 1912-1918 године у селу Доње Караслари код Велеса.

Том приликом су чланови Удружења разговарали са амбасадором ЊЕ Душанком Дивјак Томић о активностима Друштва, као и и са радом усмереним око сакупљања помоћи угроженима у поплавама у Србији, потврдила је Соња Андонов, председник Управног одбора Удржења Срба и Македонаца КУД 'Бранко Цајка' из Тетова.

Востани Сербије, много си патила
И после сто година од ових догађаја није познат тачан број изгинулих и умрлих српских ратника у Првом и Другом балканском рату. Само у Брегалничкој бици која се водила у близини учествовало је 176.000 српских у односу на 130.000 бугарских војника. Погинуло је 16.500 у односу на 30.000 Бугара.

У Великом рату људски губици Србије били су далеко већи од било које зараћене стране и износе чак 28 одсто укупног становништва. У опустошеној земљи није било довољно платна да би се на свакој кући истакао црни бајрак за погинулим и страдалим.

На Мировној конференцији у Паризу Србија је саопштила податак да је у рату изгубила 1.247.435 људи, што је било 28 одсто укупног броја становника 1914. године. У стенографским белешкама са седнице Народне скупштине од 31. маја и 1. јуна 1921. године, наводи се да је од 852.000 војника колико је Србија позвала под ратну заставу, на ратишту погинуло или умрло од рана и епидемија 402.435 војних обвезника, односно готово 50 одсто мобилисаних. Тако велике војне губитке у односу на број становника није имала ни једна држава учесница рата.

Када је реч о цивилном становништву, губици су износили 845.000 укључујући жене, децу и старије и изнемогле особе. Само епидемија тифуса 1914/1915. однела око 350. 000 живота. У поменутој скупштинској расправи изнет је већи број жртава, односно 1.356.000 у односу на 1.247.435 који је саопштен на Мировној конференцији у Паризу.

Када се овоме додају и тешки инвалиди број расте за још преко 100.000 а да не говоримо о пола милиона ратне сирочади, док су посмртни остаци 85.856 српских војника страдалих у Првом светском рату расути чак у 18 држава света и 1.815 гробница.

Ако ћемо даље кроз двадесети век огромна људска страдања Србију нису заобишла ни у Другом светском рату. Пола века касније, наочиглед „читавог мирољубивог света" Србија је разорена у бомбардовању.
Једно се зна, величина једног народа огледа се и у односу према прецима. О томе колико су Срби у томе подбацили не говори само чињеница да још нема тачних података о броју погинулих већ и то да им више ни на парастосе не иду заједно.

Востани Сербије, дуго си заспала, окупи и разбуди своју децу где год да су. Припреми их за неке нове и много, много лепше победе.

Нена Ристић Костовска