Грачаница17. јануар 2012.


Током читаве историје, а посебно од фебруара 2008. године, било је више различитих покушаја редефинисања историје на Космету. Споменици културе проглашавани су косовским, називани албанским именима, а на прошлогодишње покушаје да се наслеђе преименује, реаговала је и држава Србија.

 На Косову и Метохији било је више покушаја ревизије историје, а, како наводи РТС, нарочито од фебруара 2008. године. Споразум о заштити културне својине и наслеђа, који су крајем прошле године потписале америчка државна секретарка Хилари Клинтон и председница Косова Атифете Јахјага, поново је узнемирио јавност.


Клинтонова је тада навела да су Сједињене Америчке Државе предане заштити свих културних споменика Косова, и као пример једног од најлепших културних блага навела српски манастир Грачаницу.


"Видела сам Грачаницу, српску цркву из 14. века. То је само једно од многих културних блага на Косову", рекла је тада Хилари Клинтон.


Иако је америчка државна секретарка Грачаницу назвала српском, контекст у којем је говорила о њој за део овдашње јавности био је јасан сигнал да се од Србије поново нешто отима.


Такозвана "косовизација" није ништа ново него појава са којом се српски представници у међународним институцијама скоро свакодневно суочавају.


Генерална секретарка Националне комисије за Унеско Јасна Зрновић каже да се културно наслеђе не може преименовати ниједним актом, нити споразумом.


"Не могу неке државе да се договоре око нечега што припада неком другом. То се у свету не ради", наглашава Зрновићева.


"Та институција стално је присутна на Косову где обнавља споменике. Стално се бавимо њима да бисмо показали шта представљају и колико су значајни", каже Вера Павловић Лончарски из Републичког завода за заштиту споменика културе.


Општа је оцена да је једино средство за обезбеђење опстанка баштине на Космету разговор – са међународном заједницом, али и са Албанцима.


"Они Албанци који су рационалнији знају да им није у интересу да се нешто деси манастирима, а они паметни међу њима не могу да заговарају да се српско културно наслеђе преименује у албанске споменике", сматра бивши председник Националне комисије за Унеско Јован Ћирилов.


Четири српска манастира уписана су на Унескову листу светске културне баштине, и то као угрожена баштина. То би требало да значи, кажу стручњаци, да је светска јавност упозната и са културно-историјским значајем који имају и опасношћу која им прети.