07. фебруар 2011.
Бележимо, печат на активности поводом светковине Савиндана у Македонији...
Било је благог надахнућа поводом памћења неизбрисивог трага нашег великана, али, остаје и горка чињеница да је и ово, као и сва претходна празновања, прошло без права на свој духовни печат, без истинског неговања црквености, Литургисања са слободним правом на то, како би се лик и дело Светога Саве оприсутнило и на прави начин обележило.
Овој слици, додајмо и чињеницу да се ове године паралелним светковањем у Македонији обележио дан сећања на највећег Србина међу Србима.
Бележимо те светосавске паралеле, али и охрбарујуће поруке са централне манифестације – Светосавског сабора у Кучевишту, на Скопској Црној гори. Осликавамо и свечаност у Скопљу, под званичним покровитељством македонске Владе.
Светосавска обележавања су традиционално одржана и у Куманову, у оквиру школских приредби ученика Школе „Браћа Рибар“ из Табановца. Па истовремено, док се славило у кумановском центру Козјак, приредба је организована и у тамошњем Народном позоришту са школарцима из Старог Нагоричана...Све у име Светосавља, а супротно њему, два „табора“, на два места, на два начина, о истом имену. По сличном рецепту прославе су одржане и у Тетову, па потом и Битољу, Охриду... Сурове чињенице подела у светосавском огледалу...
Какву ћемо победу и за кога, у чије име, тиме извојевати, Бог Свети зна. Верујемо ли својим поступцима, имамо ли савест чисту, и какви ћемо пред нашег Светитеља, Просветитеља, Миротворца, након свих ових трвења, разврставања на „подобне“ и „неподобне“, у чије ли само име, нека правда буде Божја, само таква је и могућа. Све остало је утопија, сујета и таштина. Од ње се управо одрекао Онај којег славимо, а преко којег осазнајемо да нам је управо Свети Сава показао пут до Спаситеља и Тројичног Бога, и да је управо заједница са Њим победа над смрћу, тј. смисао нашег живота на земљи!
Тешко је са људима живети и радити, рекао је почивши Сјати патријарх Павле, још теже са нељудима, али ипак је могуће!
...Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање (вере) без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да „савршен буде човек Божији човек, а не да због недостатка (једнога) храмље живот наш. Јер као што рече апостол „Спасава вера, која кроз љубав дела“ учио је Свети Сава.
(Делови из Уводника у Слову бр.28-29 јануар -фебруар 2011.)
Милутин Станчић
