16. април  2010.

Председници Србије и Хрватске, Борис Тадић и Иво Јосиповић, изјавили су током посете Бачком Моноштору, да ће се лично заложити за повлачење тужби за геноцид. Потребни нови стандарди у политици помирења, истакли претходно Тадић и Јосиповић, након састанка са мађарским колегом у Печују.

Након посете Бачком Моноштору, председници Србије и Хрватске, Борис Тадић и Иво Јосиповић изразили су спремност да лично допринесу повлачењу узајамних тужби за геноцид, али уз опаску да је то превасходно задатак влада двеју земаља.

"Србија полази од принципа да ниједан злочин не сме да остане нерасветљен и да ниједан злочинац не сме да избегне казну", рекао је Тадић новинарима испред Основне школе "22. октобар" у којој је одржан састанак са представницима хрватске заједнице. Тадић је истакао да су односи између Србије и Хрватске од пресудне важности за цео регион.

"Ако Србија и Хрватска имају сагласност о заједничкој будућности, и ако успеју да смогну снаге да гледају на проблеме прошлости на начин који је сасвим другачији од традиционалног, ако буду имале заједничке седнице влада две државе и ако - Бог да - једном у будућности имају и заједнички уџбеник историје, тиме ће показати искрену зрелост и спремност да преузму нову одговорност у новом времену, како би пројектовале будућност целог региона", рекао је Тадић.

Према његовим речима, како преноси РТС, то би била порука свим народима и државама у региону „да имамо заједничку будућност у ЕУ“.

Председник Хрватске сматра да тужбе Међународном суду правде имају смисла само ако се решење не може наћи на други начин. "Одговорност влада у Београду и Загребу је да то питање реше на обострано задовољавајући начин", додао је Јосиповић.

Двојица председника изразила су спремност и да се спорно питање границе на Дунаву реши дијалогом. "Реч је о комплексном питању које се не може решити лако и брзо. Радне групе на томе раде и у обавези су да нађу повољно решење", рекао је Тадић.

Хрватски председник се сложио да је свака расправа о граници тешка, макар се радило само о једном метру теритиорије.

"Ако комисије то не реше постоје друге правне могућности, као што су арбитража и судови", закључио је Јосиповић.
Састанку са представницима хрватске заједнице поред двојице председника присуствовао је и српски министар за питања мањина Светозар Чиплић.

Тадић и Јосиповић су пре доласка у Бачки Моноштор, где их је уз бурне аплаузе и узвике подршке дочекао велики број грађана, учествовали на трилатералном састанку у Печују, где им је домаћин био мађарски председник Ласло Шољом.

Председник Србије је рекао у Печују, после састанка са мађарским и хрватским колегама, да се нада да ће наша земља, ако не пре, онда за време мађарског председавања Европској унији добити статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ. Мађарска преузима председавање ЕУ почетком 2011. године.

Председник Србије састао се у Печују са представницима Срба у Мађарској и том приликом поручио да представници мањина имају право да чувају свој идентитет и матерњи језик.

Тадић их је обавестио да је са колегама из Мађарске и Хрватске разговарао о инвестицијама које ће побољшати и живот Срба у овом делу Мађарске.

Председника Србије дочекали су председник Самоуправе Срба у Мађарској Љубомир Алексов и тридесетак Срба.
Председници Србије и Хрватске истакли су на заједничкој конференцији за новинаре да је веома важно успоставити нове стандарде у политици помирења која заслужује пуну афирмацију.

Тадић је истакао да је поносан на парламент Србије који је недавно усвојио Декларацију о осуди злочина у Сребреници, истакавши да се нада да ће и други парламенти у региону усвајати сличне резолуције.

Србија жели да Хрватска што пре постане чланица ЕУ, јер то значи да ће и Србија врло брзо остварити свој стратегијски циљ, изјавио је председник Србије.

За мене је важно, нагласио је Тадић, да смо закључили да у процесу европских интеграција једна земља неће условљавати друге и да за пријем у ЕУ важе јасно дефинисани критеријуми из Копенхагена.

За економски бољитак народа који живе, не само у ове три државе, Србији, Мађарској и Хрватској, према речима Тадића, потребно је направити искорак када је реч о изградњи инфраструктуре.

"У том контексту разговарамо о изградњи Коридора 10, Коридора 5, али и мрежи путева који ће их повезивати", објаснио је Тадић. "Разговарали смо и о Дунаву, као Коридору 7", додао је Тадић, напомињући да је Србија заинтересована да се придружи пројекту Мађарске и Хрватске пред УНЕСКО који се тиче европског региона Мура-Дунав-Драва.

Шеф мађарске државе Ласло Шољом рекао је да ће његова земља током предеседавања ЕУ учинити све да убрза улазак Србије и Хрватске у Унију и додао да се нада ће Србија добити статус кандидата у том периоду.

Србија и Хрватска, нагласио је Шољом, морају учинити све да пронађу преостале оптужене за ратне злочине и изруче их Трибуналу у Хагу.

Националне мањине су мост који повезује наша три народа и разговарали смо о могућности да се увоји концепт културолошких националних група, рекао је Шољом.

Мађарски председник је објаснио да би то значило поштовање културне аутономије мањинских народа, али и њихову интеграцију у већинско друштво и очување суверенитета државе у којој живе.

Шољом се осврнуо на ратне догађаје из деведесетих година и истакао да су тројица председника састали да би разговарали о будућности, помирењу и развоју народа, као и да би проблеме и питања из порошлости оставили иза себе.

"Двојица мојих колега, председници Тадић и Јосиповић, учинили су гестове који служе помирењу и залажу се за осуду злочина", рекао је Шољом.

Јосиповић је захвалио на подрши Мађарске европским интеграцијама Хрватске и изразио наду да ће Хрватска ипак пре мађарског председавања ЕУ завршити преговорте о чланству.

Захвални смо на подршци да се процес ратификације убрза како бисмо што пре постали чланица ЕУ, рекао је Јосиповић и истакао да европска будућност Хрватске ипак неће бити потпуна без чланства и њених суседа у европској заједници народа. "Ту мислим пре свега на БИХ, Србију, Црну Гору", нагласио је Јосиповић.

Важно је да постоји консензус да сва отворена питања између наше две земље, Србије и Хрватске, решавамо у отвореном дијалогу, јер је то залог наше боље европске будућности, рекао је Јосиповић.