Прво предавање уприличено је у петак, 27.марта, у Основној школи Страшо Пинџур у Јосифову (општина Валандово) насловљено: УПОЗНАЈМО НЕМАЊИЋЕ. Истога дана у Ђевђелији у Дому културе присутни су слушали о ЗАДУЖБИНАМА КРАЉА МИЛУТИНА У МАКЕДОНИЈИ: ПИТАЊЕ ПЕТОКУПОЛНОСТИ. У суботу 28. марта у Центру Спона у Скопљу било је речи о ЦРКВИ СВЕТОГ НИКОЛЕ У ЉУБОТЕНУ: ЗАДУЖБИНА ВЛАСТЕЛИНКЕ ДАНИЦЕ. Док је у недељу 29. марта циклус заокружен у просторијама СПОНЕ у Куманову насловљеном трибином: ЗАДУЖБИНЕ КРАЉА МИЛУТИНА У МАКЕДОНИЈИ: ПИТАЊЕ ПЕТОКУПОЛНОСТИ.

Фото: Дом културе Ђевђелија

"Посебно питање представља петокуполност као репрезентативна формула краљевске архитектуре. Увођење централне куполе са четири угаоне калоте не може се тумачити искључиво као питање грађења по узору, већ као визуелна артикулација идеје сакралног центра и политичке легитимације. У том контексту, апропријација модела цркве Светог Пантелејмона у Нерезима (1164) добија ново значење: док храм у Нерезима представља рани пример развијеног уписаног крста, Милутинове задужбине трансформишу овај образац кроз сложенију просторну организацију, артикулацију фасада и синтезу камена и опеке у духу естетике династије Палеолога", истакла је између осталога др Ћирић.

Фото: Основна школа Страшо Пинџур Јосифово

Тако се Македонија показује као простор архитектонске иновације, у којем се ромејски прототипи не копирају, већ интерпретативно преобликују у складу са династичком идеологијом и амбицијама владара који је најдуже владао међу Немањићима. У закључном делу предавања биће указано и на рецепцију Милутиновог архитектонског модела у доба цара Стефана Душана, превасходно у манастиру Матеич, где се поједини просторни и типолошки обрасци — нарочито концепт монументализованог мотива тријумфалног лука  — могу тумачити као свесна надградња и идеолошка реинтерпретација архитектонског наслеђа краља Милутина у оквиру новог царског програма.

ЉУБОТЕН

Предавање анализира Цркву Светог Николе у Љуботену као јединствени спој архитектуре, светлости и симболичке репрезентације власти у тренутку њеног подизања 1336/37. године. Полазећи од задужбине властелинке Данице и монограма Дмитра уклесаног у надвратнику западног портала, храм се тумачи као простор личног завета и спасења, али истовремено и као пажљиво конструисана визуелна порука о божанском легитимитету власти.