Вече није било у форми комеморације одржане крајем септембра у београдском Народном позоришту, већ у форми колажног сећања на редитеља, а догађају је присуствовала породица покојног уметника.

Осим драмских уметника који су изводили одломке из Марковићевих представа, посебно изненађење је било у знаку гостовања регионалних певачица - Терезе Кесовије (Хрватска) и Амире Медуњанин (Босна и Херцеговина).

Током овог месеца је у ЈДП-у уприличен посебан програм „Јагошев новембар” где су игране четири представе овог редитеља на позорници тог театра „Путујуће позориште Шопаловић”‚ „Чудо у Шаргану” Љубомира Симовића, „Тако је ако вам се тако чини” Луиђија Пирандела и „Врат од стакла” Биљане Србљановић.

Колажно вече је било у знаку тих представа, тако да је према концепту било осмишљено да глумци говоре монологе из актуелних позоришних комада.

Први је на сцену изашао Марко Јанкетић и извео монолог из представе „Путујуће позориште Шопаловић”.

Монологе током вечери изводили су Весна Тривалић, Јелисавета Сека Саблић и Драган Мићановић из комада „Врат од стакла”, а Сања Марковић из „Чудо у Шаргану”, преноси Танјуг.

Глумица Анита Манчић извела је одломак из медитеранске комедије „Филумена Мартурано” Едуарда де Филипеа, у копродукцији Центра за културу Тиват и Градског позоришта Подгорица.

Мултимедијални програм добрим делом је укључио многе инсерте из Марковићевих телевизијских гостовања.

„Одрастао сам у позоришту и у њему оседео. Остајем захвалан за све што ми је дало и за уточиште које ми пружа. Као храм безбедан од недаћа света. У њему је увек исто, константно присутан ред и поредак. Када почне проба сви ми међу собом знамо и које генерал и ко је водник. Где год радио и у ком год времену, позориште има своју гравитацију и увек ме води ка правим вредностима. Хвала му!”, говорио је Јагош Марковић.

На снимцима из многих ТВ гостовања, Марковић је приповедао о својим почецима, још док је био студент, како је био опчињен представама „Чудо у Шаргану” у режији Дејана Мијача или „Драга Јелена Сергејевна” Горчина Стојановића.

Подсетио је да је за режију комедије „Богојављенска ноћ” Вилијама Шекспира у ЈДП-у освојио престижну награду „Бојан Ступица”.

„Ја сам ту због публике, или можда и нисам. Чињеница је да режија не постоји без свих осталих сарадника, од глумаца, преко костимографа, сценографа, писаца, техничког особља. Позориште може без сваког од нас, али ми не можемо без позоришта”, говорио је Јагош Марковић у ТВ интервјуима који су се вечерас у етапама емитовали на платну.

Горчин Стојановић је истакао чињеницу да ко год да је гледао макар делић било које Јагошеве представе, увидео је да су оне „саздане од емоција, маште, љубави и одговорности”.

Током спремања представе „Антигона” од Софокла, који је Марковић желео да ради у ЈДП-у, али је на крају ипак реализовао у матичном Народном позоришту, Горчин Стојановић му је открио једну посебну музику.

Тако му је пустио да преслуша мелодију идеалну за „Антигону”, и то је био увод за гостовање Амире Медуњанин са том песмом „А што ћемо љубав крити” која је Јагоша опчинила за представу.

Јагош се присећао и својих успешних представа које је реализовао у ЈДП-у као „Сумњиво лице” Бранислава Нушића, где је похвалио покојног Небојшу Глоговца, „Скуп” Марина Држића, „Уображени болесник” од Молијера, „Говорница” по сопственој драми.

Јагош Марковић је завршио 1987. године позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у класи професора Борјане Продановић и Светозара Рапајића, о којима је у ТВ снимцима говорио све најбоље, напомињући да је од њих научио све што је било неопходно за његову каријеру.

Јагош Марковић је говорио са екрана како је желео да ради представу „Кате Капуралица” у Београду, након својих ранијих успеха у престоници, али да су га сви управници одбили, тако да је он одлучио да тај комад Влаха Стулија однесе као предлог у Народно позориште Сомбор и тамо је доживео огроман тријумф са њом.

„Трудио сам се увек да ми представе буду другачије, да се не понављам, да не режирам стално једну те исту представу. Тужно ми је кад од својих колега видим да раде једно те исто, цео живот једну исту представу”, рекао је Марковић са екрана.

Уметнички директор ЈДП-а и редитељ Горчин Стојановић је истакао да су сви ту вечерас због позоришта, „да је потребно да га славимо, јер је Јагош Марковић највише од свега волео театар”.

На крају вечери, публици се обратила управница ЈДП-а глумица Тамара Вучковић Манојловић.

„Сви ми који смо вечерас ту, добро знамо са каквим заносом је Јагош радио своје представе, гајио пријатељства. Све је радио са великим заносом. Музика га је јако инспирисала. Занос, музика, љубав, то је био Јагош. И зато вечерас је са нама, само због ове ноћи је дошла код нас, ваша, наша, Јагошева – Тереза Кесовија”, рекла је Вучковић најављујући велику југословенску и хрватску диву.

Тереза Кесовија је у пратњи музичара отпевала песме „Пријатељи стари, где сте?” и „Моја последња и прва љубави”.

„Драги мој Јагоше, дивни мој пријатељу, добри човече. Сви те волимо, ево ту је твоја породица са тобом вечерас, све је у реду. Из наших срца никада нећеш изаћи. Из мојег срца сигурно никада нећеш”, рекла је Тереза Кесовија.

На крају је на платну пуштена серија фотографија из живота драмског уметника, уз емитовање песме „Земљо моја” (1975) аутора Кемала Монтена, у извођењу групе „Амбасадори” и Исмете Крвавац.

Током богате каријере која је трајала више од 30 година Марковић је освојио бројне награде.

Био је стални редитељ Народног позоришта у Београду од 2008. године, где се тренутно играју његове нове представе „Магбет” (2022) Вилијама Шекспира и „Урнебесна трагедија” (2023) Душана Ковачевића, као и ранија продукција „Ожалошћена породица” (2018).

На сцени Београдског драмског позоришта са успехом се играју комади „Сумрак богова” (2019) према италијанском филму Лукина Висконтија и „Дивље месо” (2021) Горана Стефановског.

Последња представа коју је режирао јесте комедија апсурда „Ћелава певачица” румунско-француског писца Ежена Јонеска, у продукцији Центра за културу Тиват (Црна Гора), у јулу ове године, а која је недавно први пут гостовала у Београду на малој сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта, у оквиру циклуса „Јагошев новембар”.

ПОЛИТИКА