31. август 2019.
Чињенице да Албанци нису аутохтони, ни следбеници Илира, понајмање Пелазга, сазнали су најзад и прихватили не само научници, историчари и лингвисти света, већ и сви они интелектуалци који су се мање више бавили и баве тим проблемом.
Научници света су ти који су и поређали стриктно научна аргумента о томе. Тако аустријски академик, проф. др Густав Мајер (Меyер, 1850-1900), највећи албанолог свог времена, први се научно бави и аргументима побија хипотезу о пореклу Албанаца од Пелазга, доказујући да Албанци немају никакве везе са пелашким стаблом народа.
Други научници доказују да Албанци немају никакву везу ни са Илирима, па и да они нису аутохтон народ, већ дошљаци као и сви други народи Балкана и Европе. И највећи пелазгоман свих времена Аугуст Шлаихер (Schleiche), па и највећи илироман свих времена, академик проф. др Норберт Јокл (1877-1942), иначе изјављени и неоспориви пријатељ албанског народа, кад су се суочили са научним аргументима, односно са албанолошким тезама академика проф. др Густава Вајганда (Weigand, 1860-1930), са његових 12 аргумената да Албанци нису Илири, повукли су се са својих пређашњих убеђења и претендирања, наводно да су Албанци пореклом од Пелазга, односно Илира, и признали, прихватили научна открића својих колега, признали и Мајеру и Вајганду да имају право, да Албанци нису ни Пелазги, ни Илири, нити синови Илира, па ни аутохтони, одосно да су, на територије где данас живе, стигли неколико векова после наше ере, после Словена, после Срба, Црногораца и Македонаца.1)
Посебно се у последње време истакао канадски академик, проф. др Владимир Орел, који својим научним открићима недвосмислено доказује да Албанци нису ни аутохтони, нити Илири.
И поред тога, албански су научници наставили да се упињу на хипотезе да су они аутохтон народ, генеалошки следбеници Илира, па и Пелазга, јер им је то служило не само за национално буђење албанског народа, већ и за њихова буржуаска, екстремно националистичка, шовинистичка и расистичка претендовања, којима су васпитавали своје Албанце да су üбер аллес, одабрани народ, највећи и најстарији народ на свету, најкултурнији и најнапреднији народ, најсилнији народ, који су тобоже обрађивали жељезо кад су Немци јели своје родитеље. Преко свега, они су – тим својим извитопереним митовима и митемама о аутохтонији и пореклу од Илира и Пелазга – претендирали на територије суседних народа, па – за сада – и на цео Балкан, као на своју прћију, законито насљедство, које тобоже припада њима као генеалошким следбеницима Илира и Пелазга. А кад буду научили да пливају, или кад пресуши Јадранско море, будите сигурни да ће ови Албанци претендовати да је њихово и Апенинско полуострво (Италија), и Аустрија, и Швајцарска2), па и цела Европа. Зна се да апетит расте што се више једе. У случају Албанаца то је већ и практично доказано.
Од једне мале области данашње средње Албаније, звана Мат, коју су поседовали кад су стигли ту у 9. веку наше ере3), они су гутањем територија и остатака других народа, у првом реду келтског племена Албанои, затим гутањем Словена (Србо-Црногораца, Македонаца и Бугара), Влаха, Грка, Турака, реализирали 1912. године Ве-е-елику Албанију, на северу до Бојане (на граници са данашњом Црном Гором), све до реке Павле на југу (на граници са данашњом Грчком), од Јадранског мора на западу, све до обала Лихнидних језера, Црног Дрима, до врхова планина Кораб, Паштрик и Коритник, на истоку. Незадовољни овом Албанијом, они би хтели да створе сада једну нову, супер ве-е-елику, са срским областима Косово и Метохија, са западном Македонијом и југо-источном Црном Гором – за сада! Касније, како то доказујем њиховим документима у једној другој студији4), они ће тражити да створе њихов Цоммонwелтх, са читавим Балканом унутар граница њихове пелашко-илирско-албанске империје и – разуме се – под њиховим диктатом, њиховом заставом и њиховим језиком.
1. Цедирање у вези аутохтоније
Видећи да се свет буди и у вези проблема око албанског народа и његовог порекла, осећајући да свет све више и више не прихвата њихову митевима и митемама фалсификовану историју, албански су научници били приморани да на известан начин цедирају у вези својих албанолошких доказивања-претендирања, па и у вези аутохтоније.
По први пут један Албанац признаје да Албанци нису аутохтони године 1972, на Првој Скупштини илирских студија у Тирани. То је учинио лично тадашњи председник Академије наука Албаније, проф. Алекс Буда, који нам најзад рече:
"Подржавајући релативну аутохтонију илирског етноса, албански археолози никако не поричу на догматски начин реалност мигрирања, природних у о�
