09. децембар 2010.

Mакедонска публика је имала могућност да види представу „Дервиш и смрт“ у режији Егона Савина. Гостовање Народног позоришта из Београда, са поменутом представом, у Скопљу је дочекано са великим узбуђењем.

По мишљењу многих једна од најбољих представа на Балкану у протеклој години, „Дервиш и смрт“, је имала две узастопне вечери на македонској сцени. У оквиру годишњице општине „Центар“, представу су могли да погледају политички врх, позвани гости и пријатељи општине. Тако је било првог дана 4. децембра кад је представа била затвореног карактера. А већ сутрадан, карте су биле у слободној продаји и представу су могли да погледају сви љубитељи театарске уметности, они који су са настрпљењем очекивали уживо да погледају македонског глумца Никола Ристановског у улози Ахмеда Нурудина, као и поштоваоца писане речи Меше Селимовића.

Лично сматрам, да одавно није на сцени македонског позоришта дошла представа која је не само очарала публику, већ и у конкретној категорији време и простор пренела моћну поруку.Онима који су били и свесни и будни, чак имали снаге да приме поруку коју представа шаље. „Огледало“, које нам је даје ова представа, „огледало“ које је дато сваком од нас понаособ,независно да ли је сваки посматрач у политичким редовима и у власти или је међу обичним смртницима. Поруке које су послате публици, послате сваком од нас да себе преслушамо, по питању личне одговорности, одговорности појединца и одговорности власти, жрвања власти и силе у штрафовима адмиистрације, где је човек час њена жртва, час њен саучесник. Танак лед на коме се свако од нас може слизнути, моралне дилеме, и филозифска питања о животу и смрти... Истовремено критика тоталитарног режима и корумпиране власти су само један део од онога што је Егон Савин режисерском палицом хтео да пренесе.

Савин је направио одличан избор глумачке екипе. И поред субјективности која је природна, и жеље македонске публике да виде глумачку мајсторију Никола Ристановског у улози Ахмеда Нурудина, мора се напоменути и брилијантно актерско умеће осталих глумаца који портретирају сваки лик понаособ, а сви заједно су ставили свој печат у комплетној слици представе. Љубомир Бандић у улози Хасана, Борис Пинговић у улози инспектора, Наташа Нинковић као бескруполозна Хасанова сестра и жена од судије, Марко Николић како Хаџи Синанудин, Танасије Узуновић како Кара Заим и Ненад Стојменовић у улози Мула Јусуфа. Монолози који су саставни део Селимовићевог романа, овде су сведени на минимум. Одлично је било решено једно обраћање Ахмеда Нурудина директно публици. Генерално, све унутрашње моралне дилеме и етичка питања која себи поставља главни лик, као и натрпаност, слојевитост и сложеност унутрашњег света Ахмеда Нурудина, решени су кроз разговор, дијалог и односима са другим ликовима.

Смрвљен болом, Ахмед Нурудин се предао својим емоцијама, дозволио је да буде понесен од мржње и жеље за осветом, од моћи и све што моћ са својим замкама може да донесе. Све што носи привилегија и могућност да се одлучује о судбинама других. Насупрот њему је Хасан, лик који у себи носи ведрину, који и поред свих својих транспарентних слабости и порока, отскаче од средине и живи у складу са својим властитим уверењима.

Драматизацију романа Меше Селимовића је направио Борислав Михајловић Михиз. „Дервиш и смрт“ је ванвременско дело са порукама које су универзалне и ванпросторне. Смештено у босанском миљеу, ова представа је подједнако моћна и актуелна данас.

Егон Савин је покупио све могуће награде на балканским просторима и то је режисер који годинама потписује велике, моћне представе које у датом тренутку носе поруку и ангажују публику, друштво... Још од времена представе „Тамна је ноћ“ у ЈДП пре скоро двадесетак година. Он је још једном доказао не само мајсторију свог заната, већ и свој друштвени ангажман избором текста који шаље поруке. То и јесте један од многих циљеве уметности. Колико ће поруке стићи, ил цимнути сваког од нас, зависи од личних капацитета, убеђења, способности.

Лавинија Шувака