01. јун 2010.

Представљамо Зорана Цветковића, председника Српско-македонског друштва „Коштана“ из Охрида. Цветковић је угледан бизнисмен пореклом из Врања, који скоро двадесет година живи у Републици Македонији, у Охриду.

„Сви ови глумци, режисери, Београђани“, каже Цветковић, „када дођу у Охрид  заљубе се у њега на први поглед! Охрид има душу, овде има шта да се види, шта да се посети, људи су гостопримљиви“. Наша је констатација, након разговора са господином Цветковићем, да се опет у пракси потврђује оно што је велики руски писац Достојевски одавно рекао: „Интересантан је разговор са паметним човеком!“ .

– Током 1995. године, пре формирања нашег Друштва, били смо део Српско-црногорског друштва са седиштем у Битољу.  Председник Друштва био је Томислав Жугић, а ми смо, дакле, били његов огранак.

Које су биле активности тог српско-црногорског друштва?

– То Српско-црногорско друштво је постојало само формално, без икакве активности из области културе, спорта. Нису се покретала питања која тиште Србе. Овде у Охриду 2006. године  одлучили смо да приредимо српско вече и да видимо колико ћемо Срба окупити. Следеће године  децембра месеца, направили смо званично прво српско вече у хотелу „Белведере“. Тада још нисмо били регистровани. На вечери је било више од 300 људи. Био је присутан и конзул г. Миливоје Ђурђевић, а имали смо и госте из српских организација Битоља, Тетова... Био је то леп традиционални српски скуп. Видели смо да смо интересантни људима, да нас људи воле, да постоји разумевање, па смо фебруара 2008. формирали Српско-македонско друштво „Коштана“, са седиштем у Охриду.

Колико чланова броји Коштана?

Имамо 50 чланова који имају чланску књижицу, али још више симпатизера. За сарадњу са нама чланство није услов. У преговорима смо са градоначелником да добијемо своје просторије у Охриду, чија адаптација је у току.

Кажете да су људи, како Срби, тако и Македонци били задовољни?

Да, људи су били задовољни и зато смо да 2008. организовали још једно српско вече. У хотелу „Белведере“  било је око 300 гостију.

Прошле године организовали сте ревију српског филма, овде у Охриду. Реците ми како сте дошли на ту идеју?

Kрајeм 2008. године на конкурсу Министарства за дијаспору Р. Србије за суфинансирање пројеката из области културе, наше Друштво је конкурисало са пет пројеката. Уз четири наша, један пројект био је заједнички са Српским националним већем у Скопљу. Дакле, то је био летњи камп за децу из Србије и дијаспоре. Тај пројекат био је мало скупљи у односу на друге и нисмо га добили. Одобрен је пројекат „Дани српског филма у Охриду“. За финансирање тог пројекта Министарство нам је одобрило око 2500 евра.

Шта можете рећи годину дана касније, какви су Ваши утисци од прошлогодишње ревије српског филма? 

Манифестација је трајала четири дана, а петог дана смо организовали српско вече. Наш гост био је и режисер Дарко Бајић, који није крио одушевљење! У оквиру те српске вечери имали смо и госте, Македонско-српско друштво „Гоце Делчев“ из Врања са око 50 чланова. На тој српској вечери ми побратимили смо се са њима. У октобру лане,  узвратли смо посету Врању. Тиме смо доказали да смо оријентисани за свеобухватну сарадњу у области културе, спорта, развијању друштвених, привредних односа.

Каква је била реакција публике, с обзиром да вам је гост био познати српски режисер Дарко Бајић. Постоји ли могућност да ревија српског филма постане традиционална манифестација?

Одушевљење публике је неспорно, чак и више од манифестације„Дани француског филма“. Желео бих да истакнем да смо радили без хонорара. Такво смо ми друштво. Радимо из љубави, волонтерски! Помогло нам је Министарство културе  Републике Македоније, омогућивши нам салу у којој смо приказивали филмове. Али, мора да постоји другачија основа када би та манифестација била традиционална. То традиционално приказивање српских филмова као идеја постоји, а ово са 2500 евра било је мучење. Ако би се правило такво нешто, мора да постоји добра основа, добар темељ. Сви ови глумци, режисери, Београђани, када дођу у Охрид заљубе се у њега! Охрид има душу, овде има шта да се види, шта да се посети, људи су гостопримљиви.

Кад смо код традиције, да ли у оквиру ваших активности одбележавате неке друге датуме, од историјског или другог карактера за српску заједницу? 

Традиционално сваке године обележавамо Св. Саву. Ове године смо по трећи пут обележили празник. Почели смо од 2008. године. То је традиционално.  Маја месеца  планирали смо да припремимо изложбу дела ликовних уметника из Србије. Имамо неке договоре са уметницима из Врања.

С обзиром на чињеницу да сте били део Српског националног савета, каква су Ваша мишљења у вези свеукупног српског корпуса у Македонији? Очите су поделе, сујете и жеље за такозваном влашћу.

Мислим да је стање много лоше, почев од самог формирања Српског националног већа и, све је, да тако кажем, ишло килаво. Ови из Битоља вуку на једну страну, из Скопља на другу страну. Хиљаду пута сам се нашао, како кажу Македонци, у небраном. Јединства нигде! Овде се не ради ко ће да буде на власти. Ако смо ми формирани као национална организација, невладина организација која ће да штити српске интересе овде у Македонији, дајте то да гледамо. Јединство пре свега! Има нека нова иницијатива, али не знам шта ће од тога да изађе.

Имамо  иницијативни одбор који треба да припреми скупштину на којој ћемо присуствовати сви. Па видећемо, кад се оформи то имаћемо један жиро рачун, сви пројекти могу да иду преко Српског националног већа. Не може неки пројекат, као рецимо пројекат за летњи камп, неко да понесе сам. Део пројекта може, на пример, да преузме Битољ, Скопље, Охрид...

Постоје ли културни ствараоци Срби у Охриду?

Постоје. Имамо једног ликовног уметника-сликарку Гордану Човић, док  Маринела Јовановић, више пише стручну литературу.

разговор водио