Наиме, СПОНА је вечерас била огњиште окупљања, а пламен око кога се ширила љубав, били су Косовометохијски гласови, књига записа Оливере С. Радић, професорице српског језика и новинара Јединства, јединог гласила Срба са Космета.

Упоређујући Оливерине Гласове са дневничким записима упокојеног Митрополита Амфилохија са Косова и Метохије, у уводној речи, директор СПОНЕ Милутин Станчић се осврнувши на позната места, људе, догађаје..., о којима Оливера пише, а који сведоче о трагичној судбини Срба са ове свете земље, присетио и својих боравака на Космету.

Отети па нестали, свирепо убијени, силовани, брутално унакажени... они Срби који су преживели, веома тешко опстају на овим просторима, јер режим и бруталност који перманентно форсира Аљбин Курти и његова камарила, свакодневно им, ионако тешке животе, стварају још компликованијим...

Присећајући се свог детињства при уласку у просторије СПОНЕ, Оливера Радић се сетила и свог првог доласка у Скопље, где је њен отац, већ ожењен и као родитељ, служио војску.

У својим Косовометохијским гласовима Оливера Радић деценијама уназад бележи страдања Срба. Њене приче су гласови несталих, гласови осталих, гласови гробова, црквених великодостојника, гласови деце, гласови живе српске речи, наших топонима и наших имена и презимена, која сведоче о нашем вековном постојању на овим просторима. О нашој најскупљој речи. Косову.

Верујем да ће и за Србе са Косова и Метохије доћи Васкресење – подвукла је на крају вечери професорка Оливера Радић у СПОНИ.

После официјалног програма, уз песму са Косова, присутни су наздравили чашом црвеног вина из Ораховца, дар Оливере Радић.