Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља, тим поводом, подсећа на овај значајан јубилеј у историји српске и југословенске радиофоније – 80 година од оснивања прве радио станице на територији данашње Републике Северне Македоније!

Развој радиофоније у Краљевини СХС/Југославији и планови за формирање радио станице у Скопљу (1927-1941) Када се појавио радио као нови медиј, у почетку се није схватао његов значај и могућност културног и информационог утицаја и домета у друштву, већ као скупа играчка богатих и средство за разоноду.

Међутим, убрзо се у развијеним земљама Европе схвата значај радио станица и преимућства у односу на штампу, пре свега зато што новине чита писмено становништво, док за радио таласе то није неопходно. Испоставиће се да је то пресудно у срединама са релативно високом стопом неписмених, као што је била Краљевина Југославија, а посебно њени јужни крајеви.

Медијски утицај радија био је ефикаснији и много непосреднији него дотадашња средства информисања. Избијање Другог светског рата је показало свима колика је моћ радио станица и колико могу утицати на психологију људи и њихову (де)мобилизацију. Даљина радио станице уБеограду, односно слаба јачина сигнала  емисионе станице (тада још увек у приватном власништву), недовољна покривеност простора Вардарске и највећег дела Моравске и Зетске бановине иначе слабим радио сигналом, као и врло мали број радио апарата, представљали су хроничан проблем у покривању целокупног државног простора провереним радио сигналом и спречавању надвладавања суседних и непријатељских (дез)информационих утицаја, политичких претензија и психолошке припреме за евентуалну оружану агресију.

Прва радиофонска станица у Краљевини СХС покренута је у Загребу 1925. године, са јачином сигнала од 0,2 kW у антени, две године касније у Љубљани, а прва радио станица у Београду је покренута исте године у згради Министарства пошта, телеграфа и телефона као мала емисиона станица јачине 0,03 kW у антени. Друштво Радио а.д. у Београду покреће 24. марта 1929. г. радиофонску станицу од 2,5 kW антенске снаге, која је 1937. ојачана на 20 kW. Државна краткоталасна радио станица пуштена је у саобраћај 24. августа 1939. у Земунском пољу (Макиш).

Велику потешкоћу у бржем развоју радиофонске мреже представљао је и врло мали број регистрованих радио апарата, што је било посебно изражено у јужним и сиромашним крајевима земље. Парадоксално, држава је била највећи кочничар развоја радијске мреже у земљи, пошто пореска политика није била наклоњена повећању продаје радио апарата. Наиме, држава је радио апарате третирала као луксузну робу и додатно опорезивала њихову продају, тако да су пореска и царинска оптерећења била и до 200% у односу на већ високу фабричку цену.

Број радио претплатника у Југославији по бановинама крајем јуна
1940:

- Дунавска 48.533 (Нови Сад 7.981, Суботица 4.487, Сомбор 3.779,
Петровград 3.626);

- Дринска 8.420 (за месец мај – највише Сарајево 3.471);

- Зетска 2.260 (највише срез Боко-которски 499, Цетиње свега 194);

- Моравска 7.124 (Ниш 1858, Зајечар 785, срез расински 509);

- Вардарска 5.850 (Скопље 2.418, Битољ 373, најмање срез галички 3); 

- Дравска 22.152 (срез љубљански 5.316, срез мариборски 3.616,
крањски 1127);

- Врбаска 2.578 (Бања-Лука 873, најмање срез маглајски 15);

- Бановина Хрватска 41.031 (Загреб 16.672, Осијек 3.223, Сплит 2.258,
Карловац 1.079);

- Управа Града Београда 29.880

Радио Софија – политичка главобоља

Један од значајнијих разлога који је државу принудио да се позабави отварањем радио станице у Скопљу, био је потез бугарских власти да радио станицу у Софији (основану приватним капиталом 1929. године), указом самог цара Бориса III од 25. јануарa 1935. године, прогласи - државном.

Почетком 1936. године близу Софије, Старе Загоре и Варне инсталиране су велике средњеталасне антене мађарског произвођача „Стандарт“, које су омогућиле да бугарски радио систем има покривеност на територији целе државе, али и ван њених граница. Већ од 21. маја 1936. г. радио сигнал из Софије започео је и међународно емитовање, чиме је сигнал тадашњег Радио Београда у Моравској и Вардарској бановини, као и у целом међународном етру, био потпуно надјачан сигналом из Софије, што је представљало угрожавање државне и медијско -пропагандне безбедности и информативно-културне независности Југославије и њених интереса. Овакав ток догађаја само је додатно натерао власти, а посебно Министарство пошта, да реагује и радиофонски систем земље преузме под своју директну управу и контролу, при чему је отварање радио станице у Скопљу стављено на приоритетно место.

Подржављење радио станица у Београду и Загребу – нови подстрек развоју радиофоније и покретању Радио Скопља.

У јеку избијања Другог светског рата, када се ратни пожар све више приближавао границама Краљевине Југославије, постало је јасно да је у овом сукобу значај радио станица порастао више него икада и да је потреба примања и слања (дез)информација један од кључних елемената вођења модерних ратова. Југославија је од 1940, а посебно од 1941, била окружена земљама које су на њу гледале са великим апетитима, те су у том смеру развијале и различите видове пропаганде, која је имала за циљ да уноси немир међу становништво и војску, подстиче разједињеност по разним основама, шири дефетизам.

Због свега навденог држава је, мада са великим закашњењем, решила да се систематски позабави развојем радиофонске мреже. Дотадашњи приватни капитал није био превише заинтересован да експанзивно шири мрежу радио станица, посматрајући је искључиво кроз економску призму и недовољно развијено тржиште са малим бројем радио апарата и претплатника. Избијање рата довело је до потребе елиминисања негативних страних радио пропаганди и појачавања утицаја државних вести и информација у међународном радио етру.

Министарство пошта на челу са Јосипом Торбаром, 26. августа 1939. године, донело је Уредбу о етатизацији (подржављењу – прим. аут.) радиофонских станица и одузимању концесија друштвима Радио а. д. Београд и Радио д. д. Загреб, као и Уредбу о експропријацији радио френквенција за потребе радиофоније. Радио у Загребу је званично прешао под државну контролу 1. маја 1940. године и назван је „Радио Загреб“.

Држава је друштво „Радио а.д. Београд“ на име етатизације радиофоније и подржављења имовине обештетила у износу од 6.629.414 динара. Званична примопредаја између представника Министарства пошта и Општине Града Београда са једне и старих власника са друге стране, извршена је 1. јула 1940. године у згради Радио станице у Јакшићевој улици бр. 2 у Београду. За новог директора Радио станице Београд био је именован чувени књижевник и новинар Станислав Краков, а за председника Управног одбора бивши министар др Војислав Јанић.

Према инвестиционом плану, који је Министарство пошта израдило још 1939. године, биле су предвиђене 3 етапе у изградњи радиофузних станица. У првој етапи требало је изградити у Београду станицу од 120 kW, у Загребу од 60 kW, док би Скопље добило нову радио станицу од 20 kW. Касније је Уредбом о буџетским дванаестинама од 1. августа 1940. г. било предвиђено да Министарство пошта подигне у Београду и Загребу радио станице подједнаке снаге од 120 kW. 

У другој фази било је предвиђено да се изгради радио станица у Сарајеву од 20 kW и релејне станице у Сплиту и Дубровнику од по 10 kW. Трећа фаза је предвиђала изградњу релејних станица у Бања Луци, Нишу, Цетињу и Суботици, као и у другим местима где би се указала потреба и интересовање.

Остварењем овог амбициозног плана Краљевина Југославија би добила најразвијеију радио мрежу на Балкану и свакако се знатно приближила најразвијенијим земљама Европе тога доба. Управо је центализовање и развој мреже радио станица у тренутку кад се држава осећала угроженом од спољних и унутрашњих непријатељских утицаја, међу којима и страних радио станица, било главни мотив да контролу над њима преузме држава. Својеврсну „максиму“ тог новог погледа и визије државних власти дефинисао је новопостављени директор Радио Београда, Станислав Краков:

„Мисија радија у служби државне идеје и државне политике долази
на прво место“.

Изградња и опремање емисионе станце у Душановцу код Скопља и првог наменског објекта за радијски студио у Краљевини Југославији 

Лист Правда у свом издању од 11. октобра 1932. г. доноси врло важне податке о изградњи високоталасне радио антене са наменским објектом за њено опслуживање у селу Душановац (данас насеље Маџари), тада удаљеном 8 км северо-источно од Скопља. Из самог текста сазнајемо да је почетак и идеја подизања радио станице у Министарству саобраћаја започет још пет година пре писања текста, односно 1927. године.

Држава је изградила најсавременије средњеталасне емисионе радио станице, са анодном модулацијом и свим погонским средствима, снаге 20 kW. Поред тога, изграђен је и први наменски објекат за смештај радијских студија у Краљевини Југославији, са 3 студија (1 главни и 2 помоћна) у самом граду, у улици Јована Цвијића број 17 у центру Скопља (простор дворишта данашњег Саборног храма Св. Климента Охридског). Главни студио је имао две троделне миксете („тезге“) за 4 микрофона и два апарата за пуштање грамофонских плоча. Студио су чинили још и четвороделна табла са главним и помоћним појачивачем звука, апаратом за мерење висине тона, сигнала станице итд. 

Поред тога постојала су и два контролна звучника, један резач двостраних тонских плоча (снимач звука) и радио пријемник.

Опрему за емисиону станицу у Душановцу и објекат студија у самом граду опремила је најсавременијом немачком радио опремом чувена берлинска фабрика радио апарата и технике Telefunken. Антенски стубови у Душановцу имали су висину од 120 метара. Држава је за отварање Радио Скопља уложила огромних 10 милиона тадашњих динара. Ради коначног почетка рада, Општина града Скопља и Краљевска Банска управа Вардарске бановине дали су 1940. г. по додатних 100.000 динара из својих буџета. 

Средства града била су уложена у куповину и уградњу каблова од зграде студија до радио релеја на 8 км од града, близу железничке станице у насељу Душановац, док се Банска управа потрудила да се уреди нови модеран пут од радио релејне станице до зграде радијског студија.

Како је Дирекција пошта, телефона и телеграфа у Скопљу са аутоматском телефонском централом била надлежна за развој ПТТ саобраћаја и инфрастуктуре на територији Вардарске и Моравске бановине, програм Радио Скопља био је прилагођен потребама ових области.

Припреме за коначно отварање Радио Скопља

Било је предвиђено да се радио станице у Београду и Скопљу обједине у једно државно предузеће „Радио-станице Радио Београд и Радио Скопље“, којим би руководио Управни одбор, а испод њега би, као одговоран за програмски рад двеју станица, били формиран „Извршни одбор Радио Београда“ и „Извршни одбор Радио Скопља“.

За председника Извршног одбора (комитета) Радио Скопља био је именован председник Општине града Скопља архитекта Јосиф Михаиловић. О томе колико је Јосиф Михаиловић имао велику улогу у покретању Радио Скопља, сазнајемо из забележених говора његових савременика, током Јосифове сахране у Скопљу, 14. Марта 1941. године. Ево дела говора Мите Димитријевића, министра просвете у пензији и члана Управног одбора радио станице „Радио Београд и Радио Скопље“:

„Звучни таласи радио станице Београд и Скопље данас одјекују тугом кроз целу нашу земљу и наричу за тобом Јосифе Михаиловићу, који си најзаслужнији за подизање ове културне установе. Кроз звучне таласе који ће са ове радио станице преносити нашу народну песму, нашу храбру и поштену народну реч, осетиће наш народ и твој дах, твоју светлу душу, твоје име које не иде нити се губи са мртвим телом, већ остаје да вечно живи у народу.“

Убрзо након званичног пуштања у рад, решењем Управног одбора, за музичког директора Радио Скопља био је именован диригент Војислав Илић, који је пре тога обављао дужност секретара музичког одељења Радио Београда. Војислав Илић је три године провео у Берлину на дошколовавању, да би 1940. г. био ангажован у београдској радио станици. 

На новој дужности у Скопљу, Илић је имао задатак да организује радијски оркестар, припреми музички репертоар, уређује и води музички сегмент најмлађе државне радио станице. Осим рада на Радију, задужење директора Илића било је и да прикупља и тачно бележи народне песме, као и да унапреди цео музички и културни живот у тадашњој Јужној Србији

За техничког шефа станице Радио Скопље именован је Стева Милосављевић, о чему сведочи и фотографија са његовог венчања у Скопљу у листу Време, два дана пре свечаног отварања. За првог радио спикера била је изабрана г-ца Слободанка Рабреновић, студент права и родом јужносрбијанка, из Новог Пазара.

Званичне и генералне пробе пред почетак рада Радио Скопља, одржаване су од 5. јануара 1941. године. Фреквенција Радио Скопља била је 629 килоцикла/с, на таласној дужини од 476, 9 m, а према Луцерском плану поделе. Током пробних радио емисија тестирани су сви радио уређаји и инсталације. Следећег дана, на Бадњи дан 1941, планиране пробе су морале бити отказане због квара на водном каблу који је повезивао студио у ул. Јована Цвијића и емисиону станицу са антеном у Душановцу (8 км од града). 

Убрзо је квар отклоњен и након Божића пробе су успешно настављене као најава редовног радио програма.За радио станицу у Скопљу је било предвиђено да буде релејна станица за пренос сигнала Радио Београда, али истовремено и емисиона радио станица за самостални радијски програм који је производила у свом најсавременијем студију.

Свечано отварање Радио Скопља на Савиндан 1941. године

Свечаност освећења и почетка рада Радио Скопља почела је на Савиндан 27. Јануара 1941. године звоњавом звона са храма Светог Спаса тачно у подне. Званице су биле окупљене у акустичној дворани радио студија, која је за ту прилику била богато украшена ћилимима и државним заставама. Изнад подијума на коме су седеле високе званице налазила се слика Њ.В. Краља Петра II Карађорђевића, уоквирена државном заставом. Десно и лево на зиду налазили су се велики државни грбови оплетени југословенским тробојкама. Лева страна зида била је резервисана за чланове скопљанских певачких друштава „Обилић“ и „Мокрањац“, који су дошли са државним заставама у пратњи неколико школских друштава.

Званице су већ биле на својим местима до 11:30. У првом реду били су присутни министар пошта, телеграфа и телефона др Јосип Торбар, шеф кабинета министра др Младен Хикец, начелник Министарства Војислав Поповић, директор Вардарске дирекције пошта Илија Антић, министар за физичко васпитање Душан Пантић, изасланик бана, помоћник Александар Цветковић, помоћник команданта Треће армије дивизијски ђенерал Душан Исаковић са ђенералитетом, командант Граничних трупа ђенерал Драгиша Ковачевић, председник Скопске општине Јосиф Михаиловић, декан Филозофског факултета др Никола Банашевић са професорима, председник Скопског научног друштва др Мита Костић, неколико сенатора и бивших народних посланика, као и изасланици разних скопљанских друштава и установа. Формални домаћин званицама био је др Војислав Јанић, бивши министар и председник Управног одбора Радио Београда, са члановима Управног и Извршног одбора из Београда и Извршног одбора из Скопља.

Први глас на Савиндан 1941. – Овде радио Скопље!

У 11:40 часова чуо се први пут глас прве спикерке Радио Скопља Слободанке Рабреновић: „Хало, хало, овде радио Скопље на таласној дужини 477! За који тренутак чућете сигнал радио Скопља!“ 

Неколико тренутака касније чули су се јасни звуци радио сигнала из Скопља - мелодија познате народне песме „Биљана платно белеше“, што је постао и званични сигнал радија. Након тога је радијски спикер упутила поздрав Скопља и Јужне Србије целој Краљевини, чиме је свечано најављен почетак редовног програма четврте радио станице у држави.

Освећење радио станице 

Тачно у 12 сати обављен је директан пренос звоњаве звона из цркве Св. Спаса у Скопљу, чиме је први редовни радио програм и званично био покренут. Тачно у подне у зграду Радија дошли су и митрополит скопљански Јосиф у пратњи свештенства и председник Министарског савета Драгиша Цветковић у пратњи супруге, шефа свог кабинета Бошка Настасијевића и председника управе Радио Београда из Скопља В. Јанића. 

Последњи су пристигли изасланик Њ.В. Краља армијски ђенерал Илија Брашић, командант Треће армијске области, као и изасланик министра војске и морнарице бригадни ђенерал Миодраг Дамјановић, начелник штаба Треће армије. Након пристизања свих званица, митрополит Јосиф је уз чинодејствовање свештенства освештао зграду Радио Скопља, уз појање присутних хорова.

Својим свечаним говорима присутнима су се обратили министар пошта Ј. Торбар, у име Радио Београда и Скопља В. Јанић, и, последњи, председник скопљанске општине Јосиф Михаиловић.

 

Свечаност освећења студија радио станице завршена је народном и државном химном у хорском извођењу преко 200 певача из разних скопљанских друштава, којима је дириговао Стеван Шијачки, професор музике. На самом крају хор ученика Учитељске школе отпевао је песму „Српски орао“ и једну народну песму из Јужне Србије.

Свечаности су присуствовали изасланик Њ.В. Краља, армијски ђенерал Илија Брашић, председник Краљевске владе Драгиша Цветковић, министар пошта, телеграфа и телефона др Јосип Торбар, министар за физичко васпитање народа Душан Пантић, изасланик министра војске и морнарице ђенерал Миодраг Дамњановић, митрополит скопски Јосиф, подбан Вардарске бановине Александар Цветковић, председник Општине града Скопља Јосиф Михаиловић, као и најугледнији представници целе Јужне Србије.

У свечаној сали Официрског дома у Скопљу од 14 часова, свечани пријем  за преко 300 званица најугледнијих представника грађанства и свих професија из Скопља, као и угледних гостију, уприличио је министар пошта Ј. Торбар. Присутне је најпре поздравио председник градске општине Јосиф Михаиловић, а затим се обратио и председник владе Д. Цветковић. Поподневни програм првог дана Радио Скопља био је пренос светосавског програма из разних скопљанских школа.

Целодневна свечаност завршена је вечерњим концертом симфонијског оркестра Радио Београда у Народном позоришту „Краљ Александар I“, а под управом Стевана Христића, шефа музичког програма Радио Београда. 

У програму је учествовала и чланица Београдске опере, Катарина Јовановић.

Рат, окупација и послератна обнова Радио станице 

Овим је званично почео са радом најстарији радио у некадашњој Јужној Србији, а истовреено и прва радио станица основана на тлу данашње Северне Македоније. Након Априлског рата и током окупације, радио станица у Скопљу била је под контролом и управом окупационих снага нацистичке Немачке и фашистичке Бугарске, уз програм на бугарском и немачком језику. Месец и по дана након уласка Титових партизанских јединица НОВЈ-а, 28. децембра 1944. године у Скопљу је почео са радом "Радио Скопје" на кратким таласима од 50 метара – први радио на македонском језику (званично кодификован маја јуна 1945. г.).

Прва емисија која је емитована било је Друго заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македоније (АСНОМ) у Скопљу, 28. - 30. децембра 1944. године. Радио Скопје је користило објекте и технику изворног радио Скопља све до разорног земљотреса 26. јула 1963. године, када су објекти емисионе станице и радијских студија оштећени, а касније и новом регулацијом града срушени.

Приредио,
Милош Стојковић, МА историчар