24. октобар 2017.

Док фалсифицирањем настојавају да афирмирају Исмаила Кадаре, аутора химне и за пса Енвера Хоџе, не само као Дисидента Бр. 1 Албаније, већ и као Дисидента Бр. 1 Балкана, Европе и свијета1), Академику проф. др Каплану Буровићу, (на слици, фото Душан Јоксић) који је са његовом поемом БОЈАНА назвао Југославију Јосипа Броза Тита и Албанију Енвера Хоџе ГОЛГОТОМ, ови Албанци оспоравају и најобичнију дисиденцију.

Први који му је оспорио дисиденцију јесте екс-предсједник Албаније, екс-шеф “комунистичке” Партије рада Албаније, екс-комуниста, екс-марксиста-лењиниста и екс-интернационалиста Рамиз Алија, актуелно оснивач Комисије “Ресули” при албанском СИГУРИМИ-у. Пошто је био принуђен да пусти из затвора Академика Буровића – Р.Алија је наредио тој Комисији да сурвејира, прати у корак и персекутира свакако Академика Буровића, штовише и да га физички ликвидира.

За сво вријеме док је био предсједник Албаније, Рамиз Али-ја је лично био на чело те Комисије, па је као такав и аутор безобразне лажи против Академика, коју је објавио у листу француских Сталиниста L’HUMANITE. Пошто је разрешен од дужности у партији и на власти, и руковођење том црном Комисијом пренио је, као и све друге дужности, осталима.

Пошто су претрпјели несупјех у неколико атентата, па и са међународном полицијском игром да им швајцарске власти врате пакетираног са аеродрома у Цириху Академика Буровића (на ареопорту у Тирани кришом су му одузели повратну авионску карту, без које Швајцарци тада нису примали никога из Албаније!), у августу-септембру 1992. године Рамиз Алија даде једну изјаву са најлукавијим интригама и лажима против Академика Буровића, гдје – између осталог – каже: «Kapllan Resuli nuk është arrestuar për motive letrare, për shkak se është marrë me letërsi »(= Каплан Буровић није хапшен за књижевне мотиве, зато што се бавио књижевношћу).2)

Шоку Мизо3) се прави као да не зна да у Рјешењу Среског суда у Тирани за кажњавање Академика Буровића пише да он, са његовим животом и стварањем, дјелима, у Албанији претставља diversionin politik dhe ideologjik (политичку и идеолошку диверсију), ријечи ове које никоме друго нису написали у таквим рјешењима, ни прије ни послије Академика Буровића, иако Буровић није ни први ни последњи политички ухапшеник у Албанији Енвера Хоџе. Видите то Рјешење, које нам је објавио лично Академик Буровић4), док оригинал чувају швајцарске власти, којима је то предато приликом тражења политичког азила.
Бјеху прошле неколико година од како је шоку Мизо лансирао Исмаила Кадаре на Запад (1990) и нема те бургије и чивије коју није ставио у покрет, нема те фалсификације коју није учинио са његовом бандом, да би афирмирао Кадареа не само као дисидента, већ и као Дисидента Бр. 1 на свијету, да би му се овако – по могућности – дала и Нобелова награда, сан и циљ његовог прекурсора – Енвера Хоџе, који је преко Кадареа хтио да афирмише себе као хероја нашега времена, као спасиоца марксизма-лењинизма у Европи и на свијету.

Али Академик Буровић, са његовим дјелом (и животом!) бјеше еклипсирао Кадареа у свим аспектима. Зато је требало лагати и интригирати против њега, требало је измишљати, клеветати, фалсификовати, требало је сатанизирати свакако Академика Буровића, да би се – прије свега – удаљиле масе Албанаца од њега (да их не организује и баци у напад против марионета Рамиза Алије у Тирани!)5), а затим – и да не би конкурисао Исмаилу Кадаре за Нобелову награду.

Зато, на дипломатски начин, Рамиз Алија оспорава дисиденцију Академику Буровићу.

Са друге стране он инструише своје агенте свуда по свијету не само да саботирају стварање Академика Буровића, већ да они, много јасније, па и на отворен начин, учине исту ствар – да оспоре дисиденцију Академику Буровићу.

И први је сâм Исмаил Кадаре који, као папагал, понавља ријечи Рамиза Алије, штовише оспоравајући и роману ИЗДАЈА свашта позитивног. За овај роман, проглашен од самих Албанаца за ЈЕВАНЂЕЉЕ њиховог патриотизма и ремек дјело њихове прозе, Кадаре говори и пише ништа мање већ да је “догматично дјело, стаљинистичко, потресно”, дјело “без које идеје слободе”.6)
Послије Кадареа чини исту ствар и двојни агент, југословенске УДБ-е и албанског СИГУРИМИ-а Бриску Бахрија, који му оспорава и ауторство дјела, камоли дисиденцију, сигурно – инструиран и са наређењем од његових претпостављених тамо, у УДБ-и и у СИГУРИМИ-у, као и сâм Кадаре.

А послије овога долазе и други агенти шоку Миза, које – између осталог – демаскира не само исто претендирање, већ и синтаксна конструкција њиховог израза, којим оспоравају Академику Буровићу дисиденцију. Упоредите, колико за примјер, израз Рамиза Алије са оним Исмаила Кадареа, или Даута Даути, Шабана Синани и др.
Године 2002, лист ДРИТА, сада једини орган Савеза књижевника и умјетника Албаније, без икаквог потписа, даје ову информацију, сасвим кратку и – скоро – сасвим невидљиву, на самом дну једне странице, сасвим ситним словима:

50 VJET MË PARË K.RESULI SHKRUAN POEMËN « BUJANA »
Disa ditë më parë, në një nga sallat e Bibliotekës Kombëtare në Tiranë u përkujtua 50-vjetori i botimit të poemës « Bujana » të autorit të njohur Kapllan Resuli. Sipas autorit, kjo është « poezia e parë disidente në Jugosllavi ».7)
(50 ГОДИНА РАНИЈЕ К.БУРОВИЋ ПИШЕ ПОЕМУ “БОЈАНА”
Неколико дана прије, у једној од сала Националне библиотеке у Тирани комеморисана је 50-та годишњица штампања поеме “Бојана” познатог аутора Каплана Буровића. Према аутору, ова је “прва дисидентна поезија у Југославији”.

Како видите, БОЈАНА тобоже према аутору је “poezia e parë disidente në Jugosllavi” (прва дисидентна поезија у Југославији), јер прве дисидентне ствари у Југославији – сигурно – и према њима мора да је написао члан Политбироа ЦК КПЈ Милован Ђилас, аутор Голог Отока и осталих концентрационих логора физичког геноцида над дисидентима Југославије! Или не?!

Значи, познати аутор Каплан Буровић (Познат?!), не само да није Дисидент Бр. 1, већ нам није ни најмање дисидент, ни Југославије, боже сачувај и Албаније! Хвала богу што (у години 2002!) признају нам га за књижевника, па и të njohur (познатог), јер до дана његовог изласка из затвора, претсједник Савеза књижевника Албаније, енверовски књижевник Дритëро Аголли, који га бјеше имао и на листи тог Савеза, није га признавао ни најмање за књижевника. Или није ово истина, zotrrote8), извинте – хтједох рећи – шоку Дритëро?!

Интересантно: чиме је постао књижевник Каплан Буровић, па стовише и и njohur (познат)?! Да можда није постао књижевник са дјелима која је објавио послије изласка из албанског затвора?! Са волуминозном студијом ПРАВО ЛИЦЕ ИСМАИЛА КАДАРЕ, коју је 1992. године објавио у Женеви на албански језик и, године 2001, ту – под нос zotrrote Agolli-a, у штампарији “Марин Барлети” у Тирани - објавио ју је и на француском и српско-хрватском језику?!

Овдје треба да истакнемо и ово: кад је Каплан Буровић у његовој поеми БОЈАНА назвао Албанију ГОЛГОТОМ, Кадаре са својим колегама (и zotrrote Agolliem) пјевали су оде Сталину СС и Албаније, па и његовом псету. Данас добро познати дисиденти СС, као Александар Солжењицин, Јефтушенко, Сахаров и други, у вријеме БОЈАНЕ Каплана Буровића нису били познати ни као најобичнији књижевници, ни у СС и нити у њиховој најужој средини, камоли и као дисиденти. Требаће им још око 20 других година да би изјавили своју дисиденцију. Колико ми је познато, код контраверзног руског књижевника Солжењицина имамо “почетак отвореног “дисидентства” тек у Фебруару 1966. године9), док је Сахаров узео смјелости да изјави да је “СССР један огроман концентрациони логор”10) тек 1973. Године 1952, када је Каплан Буровић назвао Југославију и Албанију (са Албанијом и Совјетски савез Солжењицина!) ГОЛГОТОМ, да је допао у руке капетана Совјетске Армије Александра Солжењицина, сигурно би га треснуо у Сибир!

Али да се вратимо код оспоравања дисиденције, које се чини Академику Буровићу.

Послије неколико мјесеци, почетком 2003. године, новинар-пјесник албански Даут Даути, из Скопља – Македонија, како признаје и сâм: инструиран у Тирани, сигурно од Dritëro Agollia и оних у листу ДРИТА, оспорава преко штампе и најобичнију дисиденцију Академику Буровићу.

Ево шта пише овај Енверовац албанске дијаспоре у Македонији, који је организирао демострације албанских емиграната у Југославији и против пуштања из затвора Академика Буровића, најмонструозније демострације коју познаје историја човјечанства:

“...Каплан Буровић у Скопље дође из Швајцарске кочоперећи се (у оригиналу на македонски језик пише: перчејки се) да је постао дисидент! Замислите, он је “побјегао” (није ми познато да га је ко отјерао) од демоктарске власти (Сали Берише), што је оборио режим који је Каплана бацио да гњи у затворима (режима Енвера Хоџе). За чуђење, Каплан је побјегао од оних који су га ослободили и рехабилитирали! За разлику од другог албанског дисиденте, Исмаила Кадаре, кога К.Буровић параноично мрзи, а који је у Париз пребјегао још док је била на власт Партија рада. Дисиденција Буровића била ми је не мало симптоматична, пошто у Албанији, те прве двије године посткомунистичког режима, и немаше ко да би му учинио какву штету са позиција власти...”11)

Као и за све друге лажи, фалсификате и интриге, и за ове, у вези дисиденције, Академик Буровић дао је заслужени одговор Даути Дауту, али лист ВЕСТ, под претњом албанске мафије, није узео смјелости да му га објави. Тада Академик Буровић објављује тај одговор на албански језик и на српско-хрватски у његовим књигама. Припрема се да га објави и на македонски језик.12)
У његовом одговору на српско-хрватски језик ево шта каже:

Још у поднаслов његове пасквиле Д.Даути каже да сам «самопроглашени дисидент». Године 1952., када могуће овај Д.Даути још није ни рођен, ја сам објавио у Дубровнику добро познату поему БОЈАНА, која је прештампана у листу ИСКРА Год. И, Бр.4, Београд 1953, као и у часопису ПОЛЕТ Год. 1. Бр. 4, Загреб 1953. Овом поемом ја сам назвао не само Албанију, већ и Југославију – Г О Л Г О Т О М, прекрита љутим ранама, земља утопљена у тегобе и јаде, у патње, као оне Исуса Христа на Голготи. Следствено и прогласили су ме дисидентом, штовише и за Дисидента Бр. 1 Југославије и Албаније (Видите Ч.Прелевић: СТИХОВИ ЗА ГОЛГОТУ, лист НОВОСТИ, Београд, 24. септембар 2002, стр. 13)...

За дисидента мене су признали и његови Албанци. Видите код Пјетра Арбнориа: LUFTA PËR TË MBETUR NJERI, Тирана 2000, стр. 43. Као дисидентног писца мене су и ухапсили, у Југославији и у Албанији: бездруго – не за БОЈАНУ (најмање у оптужници се не спомиње!), али – у Југославији – за приповетку КЊИЖЕВНИК и – у Албанији – зато што сам критиковао Исмаила Кадаре и претстављао политичку и идеолошку диверсију. Или није овако, о Фане Бошњаку?! Зар нисте ви онај који ми је, са позиција члана судске пороте, тражио рачуна и за критику, коју сам 1966. године учинио Исмаилу Кадаре са трибине Пленума Савеза књижевника и уметника Албаније?! Зар нисте и ви један од аутора Решења Среског суда у Тирани, којим сте ме оптужили и казнили за политичку и идеолошку диверсију?!

Ако поема БОЈАНА није једно дисидентно дело, нека нам каже албански суперклуг Даут Даути које је?! Да није ода коју је његов Исмаил Кадаре спевао псету Енвера Хоџе?! Или и он претендира, као и други Енверовци, да албанска књижевност није имала своје дисиденте?!

Ја сам дисидент не само поемом БОЈАНА, већ и другим делима. Колико за пример потсетићу га на моју дисертацију О ДЕТЕРМИНИСАНОСТИ ДРУШТВА И ДРУШТВЕНОГ УРЕЂЕЊА, Скопље 1954, затим роман ФАНОЛА, Приштина 1958, и многа друга дела, која – његов «дисидент» Исмаил Кадаре нема их.

А пошто их нема Кадаре, он затвара очи и прави се као да их немају ни други! Ово је његова објективност којом ме презантира код Македонаца.

У вези моје дисиденције, Д.Даути не само што прелази ћутке преко мојих дисидентних дела, већ и фалсификује моју биографију: он пише да је његов Исмаил Кадаре дисидент, јер је тобоже «побегао» из Албаније кад су тамо Енверовци били на власт, иако добро зна да И.Кадаре није побегао, већ је лансиран на Запад као агент СИГУРИМИ-а, са мисијом. У последње време, пошто је претрпео у својој мисији неуспех и у Албанији су се опет вратили на власт његове колеге “комунисти”, Кадаре је и сâм признао преко Телевизије да није дисидент!!!

За мене Даути каже да нисам дисидент, јер сам тобоже побегао пошто ме ослободио Сали Бериша из затвора и узео власт!...
Пре свега није истина да сам ја побегао из Албаније кад је Сали Бериша узео власт: ја сам из Албаније побегао 01. јула 1991, а Сали Бериша је узео «власт” (стављам у наводнике власт, пошто је Црни Бериша узео не власт, већ кључеве плеваре!) крајем 1992. Је ли потребно да вам поднесем докуменат Швајцарских власти да сам 01. јула 1991. стигао на аеропорту Цириха и тажио одмах политички азил?

(НАПОМЕНА: Ето ко је интервенирао код швајцарских власти не само да ми се не да статус политичког емигранта, већ – пошто су ми га дали – интервенирали су свим могућим средствима и да ми га скину!).

Друго: већ сам преко штампе једном другом интриганту као Д.Даути рекао да није ослободио мене из затвора Сали Бериша, већ сам ја ослободио Сали Беришу једног горег затвора - енверизма (ако се ослободио!) па га и охрабрио да иступи против Енвера Хоџе. У листу С.Берише РД, Тирана 23. јануар 1991, ја сам отворено изјавио да сам против Сталина и Енвера Хоџе, кога сам окарактерисао као црна, омражена банда, која не поштује никакве законе, правила и принципе. Можели ли нам овај Д.Даути рећи где је нешто овако изјавио његов С.Бериша пре мене? Ни пошто је узео власт у своје руке Сали Бериша се није усудио да изјави нешто тако!

Такве декларације није правио и не прави дан-данас ни Кадаре, тамо – из Париза!

Треба знати да ја нисам чекао ни смрт Енвера Хоџа, ни излазак из затвора, да бих то изјавио. Ја сам то треснуо у лице Енверу Хоџи још док је био жив, писмом из затворске ћелије, па и оном нашом чувеном псовком: ПИЧКА ВАМ МАТЕРИНА АЛБАНСКА СОЦИЈАЛ-ФАШИСТИЧКА И ШОВИНИСТИЧКА БАГРО ! Управо овако, на српском језику. У то време Даутов «дисидента» И.Кадаре певао је химне и псету Енвера Хоџе!

Моје писмо са поменутом псовком пренела је не само Радио-Телевизија Београда, већ и многе стране телевизије. И албанска телевизија је 1994 дала 45 минута програм о мом животу и стварању, који дан-данас није приредила Исмаилу Кадаре, али поменуту псовку нису се усудили ни да је спомене.
И док мени ови Албанци негирају дела, или се праве као да их не познају, Исмаилу Кадаре, фалсифицирајући и измишљајући као да их има, приписују му их. Управо зато што је Албанцима недостојала смелост и да ме следе, камоли да иступе бар и један корак предамном, они су побеснели и данас урличу против мене, лажући и интригирајући, лајући и бесмислице, абсурдности.

Његове лажи у вези С.Берише су прешле све границе: он каже да ме С.Бериша и рехабилитирао! Сали Бериша, као и сви други Енверовци (па и његов И.Кадаре!), употребио је моје име да би се, у очи Албанаца, рехабилитирао за себе као антиенверовац. Сали Бериша, пошто је постигао своје циљеве мојим именом, ујединио се са осталим Енверовцима против мене и сатанизира ме свакако, па ми оспорава и елементарна људска права: дан данас ми не исплаћује ни оштету за невино издржани затвор, ни пензију, ни стан. Светска штампа је већ писала да је Мандела Албаније – без стана и пензије! Не зна ово Д.Даути, или се прави као да не зна?! Кад је Подгорички лист ПОБЈЕДА објавио мој интервју, где изјављујем да нисам Албанац, већ Југословен, пореклом Црногорац, Даут Даути је то одмах сазнао. А кад је Подгоричка ревија МОНИТОР објавила чланак о томе да сам дан-данас без стана и пензије, јер ми их његови Албанци не дају, прави се као да не зна. Сали Бериша ме избацио и из наставног програма школа и университета Албаније и са фалсификатима ме сатанизирао. Хушкао је и моју децу против мене, док је његов амбасадор Скендер Шкупи учинио позив и преко штампе влади Фатоса Нано да забрани и улазак мојих књига у Албанију, па и мени!
Мени, који сам се борио за слободу и демократију Албаније више од макојег од њих!
Мени, који сам допринео за слободу и демократију у Албанији више од ма кога друго!!
Мени, који сам жртвовао за слободу и демократију у Албанији колико и као нико од њих!!!
Како рекох, светска штампа је већ писала да је Мандела Албаније без стана и пензије! Албанска штампа (и посебно она Сали Берише, који ме по Дауту рехабилитирао!) дан-данас ћути! Не зна ово Даут Даути?!...

Једну шестину своје пасквиле Даути посвећује мом југословенском пасошу, у вези чега би хтео да ме прикаже као особу Удбе. Свом срећом у Скопљу је Виктор Габер, који ме лично познаје из Тиране, био је тада у Југословенској амбасади, где сам се ја пријавио 01. априла 1991, тражећи да ме ту задрже и најхитније пребаце у Југославију, јер ће ме Енверовци убити. Управо чим сам изашао из амбасаде (јер ме не задржаше!), Енверовци су ми учинили сред Тиране два атентата, иако – по Д.Даутиу – «немаше некој кој би (Каплану) наштетил од позиција на власт» !!! Како видите, зликовци немају других рогова! У оба ова атентата имају свој прст и они из Југословенске амбасаде, који – касније – покушаће да ме физички ликвидирају и без помоћи њихових албанских колега...

Демострирајући његову параноичну мржњу према мени, Даути ме оптужује за параноичну мржњу према Исмаилу Кадаре. Како већ рекох, ја сам Кадареа бранио, браним га и бранићу га опет гдегод буде имао право, па и онда кад га Даути са његовим колегама, као Н.Чеграни и tutti quanti, нападају безразложно и бесправно.13)
Наравно да га нећу бранити где нема право. А кад Кадаре напада моје колеге бесправно, посебно кад бесправно напада и мене, сигурно да ћу му одговорити и раскринкати аргументима, чињеницама и документима. То сам већ и учинио 1966, кад су ме аплаудирали сви, затим и 1992, за што ми опет аплаудирају.
Увек сам ово чинио поштено, очи у очи са Кадареом, па и преко штампе, а не кришом, иза леђа, лажима и интригама у органима тајне политичке полиције СИГУРИМИ, како је то чинио и чини дан-данас Кадаре против мене и других као ја. Преко интернета сазнах да је у Тирани спремљена за штампу читава једна књига са изјавама против албанских књижевника, које је учинио СИГУРИМИ-у Исмаил Кадаре. Власти – „демократске“ ! – одмах су интервенирале да то спрече.

Док сам ја био у затвору у Албанији, Кадаре је и преко штампе у Тирани иступио против мене, случај овај без преседана у историји човечанства, јер свугде по свету и најобичнији људи настоје да притекну у помоћ и најобичнијем политичком ухапшенику, камоли једном књижевнику и научнику, за кога су уз то сазнали да је у затвор и потпуно невин, па и да се тамо масакрира, и да хоће да га и физички ликвидирају.

Кадаре не само што је сарађивао са СИГУРИМИ-ем за моје хапшење, не само што се у време, док сам ја био у затвор, изјавио и преко штампе са лажима и интригама против мене, већ је тражио од његовог Енвера Хоџе да нас, политичке ухапшенике затвора у Бурељу, о ш к о п и. Да, да, и да нас ошкопи!

На Запад, по инструкцијама СИГУРИМИ-а, он наставља да ровари против мене. Још док сам ја био у затвору Кадаре држи јавне скупове, митинге, са албанским емигрантима, где им говори против мене. Он је ухватио и оне албанске личности, које су ме обожавале, и лагао је, интригирао је код њих против мене, да сам тобоже агент УДБ-е, а са циљем да их удаљи од мене, да их окрене против мене. О томе сам већ објавио документа и Даути их познаје сасвим добро, јер сам му их ставио у руке још 1993.
Кадаре, заједно са Адемом Демачи, душевни су потстрекачи најмонструозније демострације на свету, одржана на Университету Приштине у фебруару 1991, против мог пуштања из затвора. Свугде су по свету демострирали за пуштање књижевника и научника из затвора, док Албанци Кадареа, Демачиа и Даутиа, демострирали су против мог пуштања из затвора !!!
У исто време, овај Кадаре, чим је стигао на Запад, искористио је моје име и моје патње да се маскира и представи као антиенверовац. Назвао ме и мартиром обеју земаља, Југославије и Албаније, пред којим се он клања са поштовањем.
Чим је осигурао статус политичког емигранта, бацио се отворено у напад против мене.

Нисам ја Кадареа нигде, ни усмено, камоли писмено, назвао ПАРАНОИКОМ и ЂУБРЕТИНОМ. Кадаре је тај који ме тако назвао и преко штампе. Нисам ја никога позвао да не објаве ништа Кадареу, нисам ја позвао радио-телевизије да не дају Кадареу микрофон, нисам ја припретио никоме да ћу му заврнути шију ако буду ма што објавили Кадареу. Кадаре је тај који је све то учинио и чини против мене. Или није овако, о Абдулах Зенели?!14)
И док за Кадареа Даут Даути каже да «није био ревносан у идеолошкој борби Енвера Хоџе», за мене претендира да сам био «ревносан», да сам ја тобоже био тај који је помагао Енверу Хоџи у његовим криминалним делима. Интересантно, па зашто је Енвер ухапсио мене, а не Кадареа?! Зашто је Кадареа примио за члана партије, па га послао и као делегата на конгресима партије, док мене није прихватио ни као обичног члана Демократског фронта, камоли и за члана партије! Напротив: оптужио ме за вјерног слугу буржуаске идеологије (Видите оптужницу!). Чиме нам овај суперклуг доказујете да сам ја био ревносан у служби Енвера Хоџе? Мојом дисидентном поемом БОЈАНА, мојом дисертацијом О ДЕТЕРМИНИСАНОСТИ ДРУШТВА И ДРУШТВЕНОГ УРЕЂЕЊА, или мојим романом ИЗДАЈА, где сам у личности мула Хоџе Мамера приказао пежоративно Хоџу Енвера, кога од дана објављивања романа сви непријатељски расположени према њему нису га другчије називали, до само МУЛАИ?!

Напомињем да Даути говори и пише о идеолошкој борби, али ни дан-данас он није свестан какву сам идеолошку борбу водио ја, а какву је водио Енвер Хоџа са његовим Кадареом, иако сам му сасвим јасно рекао преко штампе још 1992. године да је Кадаре био (и јесте!) против комунизма, али не и против енверизма, као и то, да ја и Кадаре (подразумевај – Енвер Хоџа!) били смо и јесмо две дијаметрално супротне личности, за што су Енвер Хоџа са Кадареон били сасвим јасни још од првог дана мог приспећа у Албанију, док је мени требало неколико година да то схватим. Истине ради, наглашавам да то и скоро сви други не схватају дан-данас, јер су управо Енверовци ти који усиљено раде на томе да замагле ствари, да се не би схватила ова горка истина. Ово и јесте један од разлога њихове бесомучне борбе против мене, јер и ја радим на томе да се то што пре схвати од свих.

Поштени Албанци су већ иступили у моју одбрану, оптужујући Кадареа да се у односу на мене показао јако низак, па и испод најобичнијег грађанског достојанства, како се изразио поменути др Ардиан Кљоси. Један од највећих савремених албанских интелектуалаца, некадашњи амбасадор Албаније при ОУН, господин Абди Балета, преко штампе и интернета, изјавио је да је Кадаре, у судару самном, претрпео пораз. Кадареа су оптужили преко штампе и радио-телевизије, интернета, преко свих медија за свакакве злочине. И његове дојучерашње колеге. Фатос Љубоња је изјавио преко штампе да Кадаре спречава развој једне нове књижевности и једне нове културе у Албанији, док га добро познати Петраћ Колевица демаскирао преко једне читаве књиге, која носи наслов AUTOBIOGRAFIA E KADARESË NË VARGJE, Тирана 2002. (Аутобиографија Кадареа у стиховима). Сада је свима јасно да Кадареа бране само Енверовци и, наравно, они који се од Енвероваца вуку за нос. Бранити Кадареа уопште и, посебно, у односу на мене, не значи бити само Енверовац, већ и безобразан зликовац који неће ни да чује за истину.
Колико да се зна, Кадаре је и преко интернета питан од његових Албанаца што мисли у вези мојих оптужби против њега. Дан данас он на то питање није одговорио.15) Можда зато што ето, одговарају његове слуге, кларкови и агенти....”16)

Један други Енверовац, овај пут од оних из Тиране и познат као такав, Шабан Синани, иако му је сасвим јасно да Кадаре (пошто је видио да не може подбацити свијету!) изјавио и сâм да није дисидент, наставља упињање да без Кадареа нема могућности да се говори за албанску дисиденцију. И, оспоравајући дисиденцију Академику Буровићу, изводи нам као дисидента некаквог Висар Зити-а17), кога до дана кад је допао затвора нити га ко познавао за књижевника, док он сâм (до дана кад је пао у затвор!) нити је промрмолио ријеч дисидент, па сигурно (ни дан-данас!) не зма право значење те ријечи. Енверовци су спремни да прогласе за дисидента и псето Енвера Хоџе, али на ниједан начин и Академика Буровића. За њих Каплан Буровић може бити само улцињски Циганин, Ром, највише и руски Циганин. Видите ревију Сали Кабаши-а и интернет, гдје лају против њега најпрљавијим ријечима и псовкама, јер сигурно мисле да су то аргументи против албанолошких ставова и научних открића Академика Буровића.
Према Шабану Синани Академику Буровићу су персекутирали дјела зато што је ухапшен, а не зато што су му дјела дисидентна. Док сâм он, по овоме Синани-у (!), ухапшен је и осуђен “из некњижевних мотива” (сиц!), управо онако како је то рекао и шоку Мизо још 1992.године.

Изјављени су у Албанији и многи други за дисиденте, па и попови и хоџе, дервиши и калуђери, али они нису узнемирили Рамиза Алију нити ма кога другог из његове банде. Како видите, њих узнемирава само Каплан Буровић, зато су се и импењирали на посебан начин са њим, поглавито његовом личношћу, затварајући очи пред дјелима. Или је ма ко од њих споменуо поему БОЈАНА?! Зашто је прелазе у ћутњи?!

Зликовца Исмаила Кадаре, политички комесар црне банде Енвера Хоџе, главни трубадур енверизма у Албанији и по свијету, који је персекутирао, хапсио, који је учествовао и у убијствима књижевника и умјетника, са њиховим већ познатим безобразлуком, прогласили су га за дисидента, па и за главног дисидента, за Дисидента Бр. 1 Албаније, Европе и цијелога свијета. Штавише, настојали су па и настојавају да и нас убиједе са њиховим фалсификатима, да тобоже и заслужује ту почаст. Академику Буровићу, аутору поеме БОЈАНА и толиких других дисидентних дјела, кога су живог и одрали управо због његове дисиденције, десет пута узастопно (!), у злогласном затвору Буреља, не само што му оспоравају примат дисиденције, већ – пошто су претрпјели неуспјех да га физички ликвидирају – настојавају да нас убиједе да није уопште никакав дисидент. Кад би имао Кадаре једно дјело као поема БОЈАНА, небо би сурвали својим урлањем за његову дисиденцију и пјевали би му оде и химне, хосана, дижући га на пиедестал части и поштовања као Дисидента Бр. 1 цијелога свијета. И немајући једно дјело као БОЈАНА – чинили су му и настављају да му чине свакакве почасти, јер како у Југославији и у свим другим земљама Истока, и у Албанији, на чело мјеста треба да буду и као антикомунисти исти они који су се и до јучер бусали у прса за комунизам.

Инде ира!
Овдје постојте, јер овдје је и гола истина!
Захваљујемо Французима, који су у LE COURRIER DES BALKANS и преко интернета протестирали за овај третман Академика Буровића, изјављујући:

““Etant donné les Albanais du CDB rendent beaucoup hommage à des personnalités, je voudrais que l'on rendent hommage à ce grand homme Kaplan Resuli – Burovich, qui a sacrifié sa vie pour la recherche …Kaplan Resuli est Mandela d’Albanie !”
И док га Французи називају GRAND HOMME (велики човјек), на Университету Њу Јорка, гдје су албанолошке тезе Академика Буровића увели у предавања, називају га famous Albanian dissident and historian.

И да немамо поему БОЈАНА и остала дисидентна дјела академика проф. др Каплана Буровића, само оспоравање његове дисиденције управо од ових у крви утопљених антидисидената, који управо због његове дисиденције – како већ рекосмо – и ухапсили су га, па су га и живог одрали, који су му и породицу разорили, па су му масакрирали и дјецу, који су више пута покушали и да га физички ликвидирају, да га убију, говори сасвим јасно за његову посебну дисиденцију, необичну, непоновљиву код ниједног другог дисиденте Балкана, Европе и свијета.

Падова,
дана 21. маја 2005.
Душан БУРО

______________
1) CACAJ, Dashamir: NJË SILLË ME KADARENË,- Tirana, ljeto 1999, štampano u Poligrafiku i Entit Botues « Helena Kadare » (supruga Ismaila Kadare-a), na str. 5 kaže da je presjednik Albanije « antienverista » Sali Berisha tobože izjavio da je I.Kadare «disidenti nu-mër një i Europës Lindore» (= disident broj jedan Istočne Evrope).
2) ALIA, Ramiz: UNË, RAMIZ ALIA, DËSHMOJ PËR HISTORINË,- Priština 1992, str. 69.
3) Mizo – pežorativan nadimak koji su mu stavili sami Albanci: od Ra-miz = mizo. Na albanski jezik miza znači mušica.
4) Revija YLBERI God. I, Br. 1, Ženeva 1993. To Rješenje objavljeno je i u djelu BABAI I KOSOVËS REPUBLIKË, autor Shani Burovi, Ulcinj 2004, a preneto je i preko interneta, sajt TË NJOHIM KAPLLAN RESULIN (= Da upoznamo Kaplana Burovića).
5) RESULBEGOVIĆ, Dževdet: PREDGOVOR djela ISTINA IZNAD SVEGA,- Ženeva 2001, str. 5-6.
6) KADARE, Ismail: Del fitimtar kush sillet me kulturë... », list TIRANA, Tirana 7. april 1991, str. 3, kol. II.
7) REDAKSIONALAN ČLANAK: 50 VJET MË PARË K.RESULI SHKRUAN POEMËN « BUJANA »,- list DRITA God. 101, Tirana 8. septembar 2002, str. 13, kol. I.
8) Zotrrote – u nekim oblastima Albanije umjesto zotri (= gospodin) kažu zotrrote, koje se sastoji iz dveju riječi: zot + rrot (= bog, ili gospodin + točak). Ono točak ima pežorativnu kanotaciju, kao glupak.
9) ZORZ, Niva: ALEKSANDAR SOLŽENJICIN, Beograd 1999. str. 13.
10) Iden: str. 18.
11) DAUTI, Daut: « Skromen « prilog » kon biografijata na Kaplan Resuli »,- list VEST, Skoplje, mart 2003. U podnaslov ove paskvile, kao ona Brisku Bahrije, piše «Kapllan Resuli është disident i vetquajtur» (= Kaplan Burović je samozvani disident).
12) U prevodu Vitomira Dolinskog objavljena je na makedonski u knjizi Akademika ALBANSKITE ISTORISKI FALSIFIKATI, Struga 2009, str. 47-62.
13) Za istinitost ovog pretendiranja Akademika Burovića vidite njegovu knjigu RROTA E HISTORISË, Ženave 2005, gdje uzima Kadarea u odbranu od njegovih Albanaca, koji su ga u vezi jednog problema bespravno napali.
14) Abdullah Zeneli je vlasnik izdavačke kuće BUZUKU u Prištini, koji je 1992. godine preuzeo na sebe da objavi nekoliko djela Akademika Burovića, ali mu je pripretio Kadare i zato je od toga odustao.
15) U posljednje vrijeme Kadare je preštampao njegova djela, gdje se bio osuo lažima i klevetama protiv Akademika Burovića. U ovim novim izdanjima on je skinuo sve to, pa ni ime Akademika Burovića više ne spominje!
16) RESULI, Kapllan: BUMERANGU i hoxhës dhe i hoxhistëve,- Ženeva 2004, str.. 69-72 + 74.
17) SINANI, Shaban: NJË DOSIE PËR KADARENË,- Tirana 2005, str. 47-8.