На предој страни приказан је напуштен топ турске артиљерије. На полеђини су око српског орла у листовима маслине исписана ослобођена места. Приштина, Призрен, Куманово, Једрене, Нови Пазар, Скопље, Битољ, Прилеп, Велес, Дебар…  

Да  подсетимо, Србија и њени савезници победили су Турску и протерали је са Балкана. Споменица је установљена 31.10.1913. године и додељена је свима који су учествовали у сукобу или су својим деловањем допринели победи. Додељено је више од 400 хиљада примерака овог одликовања. Тачан број није познат јер се подаци разликују.

Није познато ни ко је аутор решења споменице, али се верује да је то највероватније Ђорђе Чарапић. Занимљиво је да је и вајар Иван Мештровић предложио његово решење споменице, али је тај предлог одбијен.

Споменица је додељена активним и резервним официрима, подофицирима, капларима, редовима, војним обвезницима и чиновницима свих позива који су били на ратишту и у позадинској служби. Како се наводи у занимљивом тексту на Википедији, споменица је додељена и свим активним министрима, посланицима на страним дворовима, народним посланицима, члановима управних одбора патриотских и витешких удружења, Управном одбору Народне банке, шефу и чиновништву прес бироа, страним мисијама Црвеног крста које су биле на служби у болницама, страним и домаћим извештачима, свим лицима на служби у болницама или другим војним дужностима на бојишту или у позадини.

Попис одликованих особа су водиле надлежне команде и установе, а за споменицу није наплаћивана такса. Одликовање је након смрти носиоца остајало на чување породици.

Она се често налази на тржишту  антиквитета и старина. Кошта око 20 евра. Дакле, није скупа. Може се режи да је и прилично јефтина. Управо количина додељених и сачуваних медаља утиче на ниску цену.

ПОЛИТИКА
Никола Савичевић, колекционар