У пренетим обелодањеним подацима из откривене електронске поруке упућене на име Ике Грофа, оснивача инвестиционе компаније „Турмалин партнерс“ под лупом новинарског истраживања „Блумберг бизнисвик“ Синтије Кунс и Роберта Лагрета - „Лек стар 50 година који би могао да реши америчку кризу са смоубиствима“ наводи се да је у оквиру дугогодишњег научног истраживања Универзитета „Колумбија“ формирана банка људских мозгова за истраживања. У тој колекцији од 1 000 мозгова самоубица били су и „контролисани примерци“. У том контексту, како се наводи, спомиње се и Македонија. У сарадњи је укључен члан Универзитета „Колумбија“, пореклом из Македоније. Прецизира се да су мозгови из Македоније „одстрањени после смрти одређеног лица“, одмах замрзавани и транспортовани за САД за научне циљеве, правилно означени и архивирани.

Горазд Росоклија и Алексеј Дума

Откривено је да су кључни актери и сарадници пројекта Универзитета „Колумбија“ за извиоз замрзнутих мозгова из Македоније за САД били - Горазд Росоклија и Алексеј Дума. На сајту америчке Националне библиотеке за медицину објављен је документ Македонске академије наука и уметности (МАНУ) – из јула 2014. године, аутора Горазда Росоклије, професора Универзитета Колумбија пореклом из Македоније, Алексеја Думе, бившег директора Института за судску медицину у Скопљу и извесног Ендруа Џеј Дворка са Универзитета Колумбија.

У документу „Збирка за психијатриске мозгове у Македонији: Опште лекције за научну сарадњу између земаља са различитим богатством“ наводи се научна сарадња између америчких и македонских институција у области неуропатологије и психијатрије. Сорадња је започела 1996. године између Универзитета Колумбија у Њујорку и Института за судску медицину у Скопљу.

Посао без профита

Главни циљ је био проучавање можданих промена код шизофреније и других психијатриских нарушавања преко обдукције. Истиче се да је Македонија била изабрана јер је имала висок стапен обдукција и квалификуваних лекара. Но, без довољно ресурса за истраживање. С друге стране, САД су имале напредну технологију, али недостатак примерака...

Дума је потврдио да је реч о пројекту реализованом између 1990. и 2000. Тврди да није било никаквог профита јер, како је објаснио – мозак не може да иде на црно тржиште.

„Примерци су најлегалније упућивани авионом, пролазили царину уз комплетну документацију. Без дозволе — примерак није могао да уђе у САД“, објаснио је Дума, одбацујући могућности профита у том поступку. Прецизирао је да се бројка од 1.000 мозгова не оидноси на македонске примерке, већ на колекцију из више земаља. „Македонија је годишње давала око 10–15 примерака“. Конкретно је објаснио: „ако се има у виду да годишње имамо по 300 до 350 обдукцја из свих сфера, питање је колико од њих је преминуло због самоубиства. На крају бројка се своди на 10-15 случајева“.

Дума оцењује да су добијени интересантни подаци о шизофренији и повезаности са самоубиствима. „Наш део је био да се ради морфологија – да ли има некаквих промена на мозгу карактеристичних за самоубиства. Даље, други је универзитет радио на изналажењу лекова. У изјави за медије није могао да се сети да ли за такве „научне потребе“ било обезбеђења сагласности родбине за коришћење мозгова преминулих за извоз у САД...

Горазд Росоклија је научник у областа неуропатологије и неуроимунологије, од 1992. године професор на Медицинском факултету Универзитета Колумбија, Њујорк, САД. Завршио је три специјализације - неурологија, неуропатологија и психијатрија на Медицинском факултету у Скопљу. Неуроимунолошка истраживања као и истраживањата из области психијатрије и неуропатологије наставио је на Колумбија Универзитету у Њујорку, где се афирмисао и доказао у раду. Од 1998 до 2005 године био је доцент психијатрије, а од 2005. године је номинован за ванредног професора клиничке психијатрије на Одељењу за психијатрију Колумбија Универзитета у Њујорку.

Члан је Македонске асоцијације неуролога и психијатара од 1980. године, Европског неуролошког друштва од 1986. године, Америчке академије за неурологију од 1993. године, Америчке асоцијације неуропатолога 1996. године... Јуна 2007. године Росоклија је избран за члана МАНУ изван радног састава. Децембра 2015. године, именован за председника Одбора за акредитацију и евалуацију високог образовања у Македонији...

Легалан и етички “покривен” аранжаман

Грант је био потписан 1996. године између представника Универзитета Колумбија и македонских медицинских експерата, као и руководством Института за судску медицину, Института за патологију и Психијатријске клинике.

Росоклија је за скопску Телма ТВ потврдио да су све активности биле потпуно етичке и легалне: „Тај грант као и сви други грантови са Макелонијом - мислим шест или седам имају све сагласности етичког комитета Медицинског факултета, после 2006. када сам постао акалемик и етичког комитета МАНУ као и Колумбије, и за свако ткиво које је коришћено има писмени консент породице за интервју и за коришћење ткива.“

Изричит је да је грант бол искључиво намењен за научна истраживања и развој, без било каквих других активности или финансиских злоупотреба.

М.С.