21. децембар 2011.
Злата Николић директорка дечјег вртића „Раде Јовчевски Корчагин” у Скопљу добитница је овогодишње награде „Феникс” коју додељује општина Центар као друштвено признање за посебан допринос у области привреде, спорта, уметности и образовања.
„Феникс“ је заслужила као педагог са посебним достигнућима у области методике, педагогије и етике у васпитању и образовању деце предшколског узраста, као и за посебне заслуге у припреми интерних приручника за родитеље и васпитаче, реализовање значајних пројеката из области образовања предшколске деце и организовање значајних манифестација за децу овог узраста.
Ауторитативна, смирена, оштрумна, енергична, али демократична и одмерена у речима и покретима, ова Пироћанка по пореклу, плени појавом искусног педагога. На столу у њеној канцеларији, заклоњеној од буке и гужве градског центра, ставља три приручника са њеним потписом, фотографије родитеља, синова, значајних догађаја из вртића.
- Волим своју професију и у њу сам уложила свој живот. Највећа награда и признање сваком педагогу су лепо васпитана и образована деца, задовољни родитељи, а тиме и општи просперитет друштва. Наравно, годе и друштвена признања која долазе на предлог колега. Не кријем да сам изузетно почаствована што сам и ове године добитник „Феникса“ који додељује општина Центар за допринос у васпитно-образовном процесу најмлађих генерација.
Учење кроз игру
Васпитање и образовање је процес који почиње још у пренаталном периоду и сасвим је погрешно да се чека неки „повољнији узраст” за педагошки рад са дететом. Свако „чекање” представља губљење драгоценог времена у животу детета, а тиме се пропушта и могућност да се поставе здрави темељи за изградњу једне узвишене и „раскошне” личности. - Прве три године живота дете проведе учећи да хода, да говори и да мисли. У том периоду научи више него у читавом каснијем животу. Тада се стварају основи наше меморије. Све оно што смо видели, чули, додирнули, помислили или искусили складирамо у подсвести која никада не заборавља. Да бисмо се сетили потребно је да те информације „пребацимо” у свест. За такву „операцију” потребне су многе „конекције” у мозгу и што их је више то је боље. Треба знати и то да се деца рађају спремна да уче, она користе своја чула да би схватила свет око себе, а у интеракцијама са људима и предметима она проширују своје знање. Зато је игра јако битан сегмент у учењу, кроз њу деца уче најважније задатке, односно како да се играју са другом децом, како да се понашају према одраслима, како да упознају себе. Кроз игру деца истражују предмете, њихов изглед, кретање, функцију, положај. Ту је важно да се игра прилагоди темпераменту и узрасту деце како би могла да уживају у њој. Деца имају огромну урођену жељу за успехом, талентована су. Сваки успех који се постигне у првој години живота доноси велику независност и развија самосталност. У току прве године дете се мења далеко брже него у било којој другој фази живота, а да би развило свој потенцијал њему је потребна љубав, подршка, разумевање, охрабрење од стране родитеља, васпитача, неговатељица и свих који проводе време с њим, саветује искусни педагог. Васпитање кроз причу |
Злата Николић потпомогнута дугогодишњом педагошком праксом сугерише да је један од најбољих начина васпитавања деце управо прича која је као форма врло успешна било у вртићу било у породици.
- Причом желим да одбраним наведени став да у педагогији не сме да постоји „празан ход”, или чекање одређеног узраста. Прича говори о мајци која није имала коме да остави свог сина када је требало да оде на пијацу. Одлучила је да га смести у торбу коју је ставила на леђа. Са дететом на леђима пролазила између тезги са воћем и поврћем, повремено се осврћући да провери дете. У једном тренутку приметила је да оно држи банану у руци па му је задовољно рекла: Браво, видим да знаш да бринеш о себи!
Међутим, када је син нарастао често је крао. Једнога дана у пљачки банке убија човека. Бива ухапшен и осуђен на смрт. У задњем сусрету са мајком љутито јој је рекао: Да си ме изгрдила онога дана на пијаци до овога не би дошло!
Најважније је да се деци не шаљу лоше, односно негативне подсвесне поруке за комуникацију са околином. За то је потребна стална едукација родитеља, васпитача, неговатељица и свих оних који проводе време са дететом, јер се негативне поруке детету шаљу углавном несвесно и нисмо свесни колико последице могу бити велике.
- Желим да нагласим да врло битан моменат у комуникацији родитељ - дете, односно одрасли - деца представља управо слање позитивних и негативних порука. Важно је да подједнако водимо рачуна и о једним и о другим. Исто онако како је пожељно да позитивне увек имамо на уму и да их се стално придржавамо, тако је важно да доследно избегавамо негативне потсвесне поруке. Треба знати и то да се негативне васпитне поруке шаљу из родитељског незнања односно не познавања узрасних карактеристика детета, или из стављања свог родитељског напора у први план којима се детету поручује колико нам је тешко што морамо да га васпитавамо и да немамо стрпљења и живаца...
Добро васпитање и образовање - скупа инвестиција
Познато је да се од настанка света па до данашњих дана став о васпитању деце мењао. Зависио је од начина живота, положаја у друштву и савремених токова. Међутим, тек заслугом великог педагога Жан Жака Русоа у 17. веку став према васпитању деце почиње да се мења у њихову корист. Почиње да се цени дечја природа, дете се сматра исконски добрим бићем чији развој треба само усмерити, па све до данашње привилегије да се дете шаље у боље и престижније вртиће.
- Цео свој радни век провела сам у вртићу „Корчагин”, најпре као васпитач и сада као директор могу слободно да кажем да је добар вртић онај који има добро постављену мисију, квалитетан васпитно-образовни тим, високе образовне стандарде, модерну инфраструктуру и на крају крајева квалитетно лидерство.
Зато родитељи као први природни учитељи своје деце и васпитачи у вртићу имају огромну одговорност и задатак да им помогну у њиховом развоју и напретку, односно њиховом обликовању у одговорне грађане земље у којој живе и на крају крајева у интегрисане грађане света. Дакле, посебно је важно физичко и људско окружење у том процесу.
Са друге стране да би се све то постигло морају да се прате иновације у васпитном процесу, да се примењују искуства, једноставно да се буде креативан и иновативан. Промене у приступу и моделима васпитно-образовног процеса и обогаћивање неопходне литературе све чешће долазе директно из учионица и игротека неког вртића, а не од надлежних у министарству или из кабинета универзитетског професора, каже Злата Николић.
Указује да је као дугогодишњи педагог, а задњих година и као руководилац увидела потребу за стварањем интерних приручника који ће се користити у раду са децом узраста од шест до 36 месеци. За ову циљну групу није било довољно литетаруре и ово су били први приручници ове врсте у Македонији.
- Први приручник под насловом Етика и љубав издали смо 2008. године у сарадњи са професором Кирилом Темковим и ту препоручујемо да се највеће животне и моралне вредности, односно етичко васпитање деце практикује у предшколско доба, односно од најранијих дана.
Следеће 2009. године група аутора, наших васпитача направила је приручник Деца и природа који у себи такође садржи препоруку за неговање етичких вредности и грађење односа према природи.
Ова година је у знаку приручника Важност раног узраста – прве три године у стварању квалитетне личности детета и радује ме што су се ови приручници показали практичним не само у вртићу „Корчагин” већ су признати и од колега у струци, каже Злата Николић.
Делима изграђен углед и поверење
Дечји вртић „Корчагин” на чијем је челу Злата Николић образује децу од шест месеци до шест година, односно до поласка у школу. У сва три објекта у Скопљу обухваћено је 480 деце која су разврстана по групама прописаним законом, а реализује се такође законом предвиђени програм.
Руководни тим Злате Николић и њен доказани колектив дечјег вртића „Корчагин” већ годинама упућују на неговање основних људских вредности као што су мир, ненасиље, љубав, лепо понашање и то од најранијег детињства. Резултати се виде на читавим генарцијама успешних основаца, средњошколаца, студената и свих оних који су одрасли у њиховом вртићу.
- Поред редовних активности у вртићу, родитељима нудимо могућност да децу шаљу на факултативне активности које се реализују у сарадњи са спољним сарадницима. То су часови јоге, компјутерске едукације, енглеског и немачког језика и др.
Српски у „забораву“
- Поред редовних активности у вртићу, родитељима нудимо могућност да децу шаљу на факултативне активности које се реализују у сарадњи са спољним сарадницима. То су часови јоге, компјутерске едукације, енглеског и немачког језика и др.
Пре неколико година имали смо и билингвални пројекат у којем се настава изводила на македонском и албанском језику, али није било интереса.То исто покушали смо и на српском језику, међутим ни ту није било довољно заинтересованих. То показује да родитељи не разумеју значај билингвизма што је права штета, јер деца у периоду до три године могу да науче и три језика на нивоу матерњег. Клонећи се вишејезичности они заправо чине лошу услугу својој деци, док је она у савременом свету свакодневна појава на којој се инсистира, указује Злата Николић.
Н. Р. К.
