07. јун 2017.

Параидеологија као средство уметника као својеврсна двојезична сликовност, уз ликовну и психолошку детерминанту у којој аутор, у случају- Лидија Вујисић је асоцијативна препорука за вишеслојне консеквенце тумачења, наведено је у најави изложбе коју је заједно постављена са Мирком Вујисићем, а отоворена је синоћ у отвореном графичком студију Музеја града Скопља.

Хартије на цртежима су преломљене, очекивано је стање идентификације са новином за ефемерне употребе.

Тражћи се неко претходно стање у коме се од дрвета издваја целулоза, претапајући се у неки хемијски амалгам и омеђава у геометриски формат на табаку, стоји у појашњењима за посетиоце, али су печати и текстови, одувек тешки у говору платна, дела, цртежа, сви ти истрошени “знакови“ су само делови неког скривеног симбола.

И очито је, никада ниједно дело неће моћи да стане у једном опису речима, јер је превише знакова између.

Тај “мета простор” лексике постаје поетски нишан, преносних значења, па ће и детаљ (из)губи(ти) наративну појавност.

Па ће и правци у оквирима који се нуде бити само један талас, који ће још више узбуркавати стање човека и читаво његово биће.
Управо је таква поставка ових уметника и ова њихова изложба.