Економска емиграција са простора бивше Југославије у другој половини шездесети и почетком седамдесетих одлазила је у земље западне Европе, Скандинавије али и у друге крајеве света.

Одлазило се преко бироа за запошљавање, државних предузећа али и у приватној режији. Већина је хтела да се домогне Немачке, Аустрије, Француске и Швајцарске. Одлазило се са великим сновима о великој заради и брзом повратку.

На томе путу носили су се обично картонски кофери превезани канапом или неким каишом. Били су до пола напуњени са мало гардеробе, сухомеснатим производима и флашом препеченице толико да се нађе.

Друга половина је била напуњена патриотизмом.

Између тих путника нашао сам се и ја. Стигао сам у француску покрајину Горња Савоја (Haute Savoie) место Анемас, на самој граници према Швајцарској, где живим 60 година.

Источно је масив Монблан, а десно од Анемаса су градови Тонон ле Бан и Евиан на обали Женевског језера или Лемана.

У овим градовима било је највише Срба али и других народа.

Евијан је предиван градић као туристичка дестинација. Краси га доста цвећа, мала лука и велики казино „Ле Ројал”.

Временом изграђена је и конгресна сала, за потребе Француза али и међународних политичара и њихових скупова.

Трећег јуна 2003. године организован је скуп Г8, најмоћнијих држава. Неко је био против одржавања тог самита а неко за. Безбедност је била на вишем нивоу.

На малу писту поред језера слетио је симбол француске авијације, моћни „мираж“. Пресијавао се на јунском сунцу. Окупљени народ гледао га је са поносом.

Из њега је изашао пилот у војној униформи, висок, мршав, војничког држања. Стајао је поносно уздигнутих рамена. Обратио се окупљеном народу, излажући поносно борбене карактеристике овог челичног чудовишта.

Говорио је неких двадесет минута. Одговарао је на питања присутних.

Кад више није било питања пред пилотом и његовим „зликовцем” изашао је човек својих педесетак година. За руку је држао свог малог сина Андреју. Био је висок, спортске грађе, плаве косе и негованих бркова.

Био је то наш човек из Ужичке Пожеге, звани Драган брко.

На коректном француском језику гласно је рекао: „Андреја, видиш ли ти овај авион? Он је бомбардовао нашу Србију. Твоја бака побегла је у подрум и зато се ти ниси могао дуго чути са твојом баком.

Пилот је повио главу гледајући преда се.

Драган и Андреја су се удаљили отменим корацима док их је окупљени народ пратио погледима.

Ово пишем да догађај сачувам од заборава.

Спасоје Кривокапић
ПОЛИТИКА