Пројекат „Косовски божури” идеја је у настајању и покушај да се обезбеди колективни жиг за све пољопривредно-прехрамбене производе које производе Срби с Косова и Метохије. Ова ознака гарантовала би порекло, традиционални начин производње и задовољавала би законом прописане стандарде. Пре свега би била добра прилика и мотив за опстанак домаћинстава на Космету, каже за „Политику” проф. др Татјана Бранков, председница Друштва аграрних економиста Србије, које је покренуло овај пројекат и идеју предложило Канцеларији за Косово и Метохију. У овом делу Србије регистровано је 6.800 пољопривредних газдинстава која производе врхунске производе, попут меда, цеђених сокова, шарског сира, ајвара, вина, али су познати и по засадима гоџи бобица и лековитом биљу. Већину ових производа извозе у чак 12 европских земаља. Ипак, 60 одсто становништва живи у руралним подручјима и пољопривредном се бави на екстензиван начин, због чега би удруживање и боље организовање за заједнички наступ на тржишту било од кључне важности.

– За сада је ово идеја и у току су анализе, покушавамо да сагледамо целокупну ситуацију. Чињеница је да се овде производе висококвалитетни производи и да бисмо улагањем и организовањем произвођача у Косовском Поморављу и у Србији могли да им помогнемо да повећају обим производње и знатно бисмо смањили увоз из Северне Македоније и Албаније. Наши грађани би имали прилику да конзумирају ове производе врхунског квалитета – каже Татјана Бранков.

Она сматра да је пољопривредницима с Косова и Метохије потребно да сачувају самоодрживост. Такође каже да би у том смислу било важно да се отвори млекара у којој би се обављао централизован откуп млека са целе територије КиМ. Идеја је да то буде у Пољопривредној школи Приштина – Лешак, у општини Лепосавић, која располаже инфраструктурним капацитетима и која би уз мала улагања могла да послужи отварање млекаре.

– Општина Лепосавић је интересантна и због узгоја аутохтоне расе – буше, малог кратконог планинског говечета, које је у раном средњем веку било доминантна раса говеда у брдско-планинским подручјима Балкана, а која је сада доведена на ивицу опстанка. Овим домаћинствима требало би помоћи и у набавци додатне стоке. Када је реч о сточарству, недостају и коке носиље из слободног узгоја, као и повећање броја кошница, с обзиром на то да се овде производи врло квалитетан мед – каже наша саговорница. Када је реч о биљној производњи, Косовско Поморавље има услове за узгој различитих култура, попут белог лука, кромпира и паприке.

Татјана Бранков каже да би се овај пројекат развијао кроз различите етапе. Једна од њих је и намера да се сачувају старе аутохтоне сорте воћа, шљива, јабука и крушака, на Космету. Реч је о сортама старијим од 100 година које би, како је планирано, требало да се засаде на земљишту манастира. Статус ових сорти је, додаје она, иначе угрожен.

– Идеја је да се делује на више фронтова, после заштите старих сорти требало би започети задружно удруживање како би и држава могла да помогне овим произвођачима. Има много младих воћара и пољопривредника који живе на Космету, имају велике породице и требало би им помоћи да тамо и остану. То је позив и за успешна пољопривредна предузећа и произвођаче који могу да се укључе и допринесу да ова газдинства опстану и да се развијају – каже наша саговорница из Друштва аграрних економиста Србије.

Јован Јовановић, воћар из Грачанице, каже да је ова идеја одлична и да је врло важно да се обезбеди тржиште за производе с Космета.

– Имамо око 1.000 стабала шљива и радимо годинама. Проблем је што немамо где да пласирамо ове производе. Шљива је кварљива, а недостаје хладњача да бисмо могли да сачувамо род. Обично продамо свеже воће, а остало дајемо као сировине по нижој цени. Ако увозимо из Северне Македоније, зашто је проблем да се продаје воће које ми производимо. Можемо и да испоштујемо све услове такозваних власти с Косова, али да добијемо тржиште на коме можемо да продамо воће – каже наш саговорник из Грачанице.

Како кажу у Друштву аграрних економиста Србије, приликом недавне посете Косову и Метохији већ је утврђено у којим крајевима може да се развија овај пројекат. Тако у општини Лепосавић постоји потенцијал за прераду брашна од хељде, а производи се и кукуруз жути зубан, који је аутохтона сорта. У наведеној општини послује компанија „Пеперминт интернешенел” у селу Вуча, која откупљује самоникле биљке и дивље плодове. Фирма тренутно има 20 коопераната и преко 100 сакупљача, сертификована је и има два сертификата „Органик ЕУ” и „Био Свис органик”. Они подсећају да у општини Зубин Поток послује истоимена задруга – најуспешнија задруга на територији КиМ.

ПОЛИТИКА