Неоснована, брутална НАТО агресија 1999. године на тадашњу СР Југославију која је трајала пуних 78 дана, била је прва оружана агресија у Европи на једноу суверену државу после Другог светског рата, спроведена противно међународном праву и без сагласности Савета безбедности (СБ) Уједињених нација (УН).
У бомбардовању је страдало више од 2.500 људи, претежно цивила.
Око 10.000 људи је рањено, а материјална штета процењена је на преко 400 милијарди америчких долара.
У бестијалном бомбардовању је коришћено и забрањено оружје као пројектили са осиромашеним уранијумом, графитне бомбе и разарајуће касетне бомбе којима су гађани и цивили (Ниш, Приштина, Призрен, Алексинац итд.).
Низу научних истраживања којим се потврђују дирекне последице НАТО злочина у Србији, драстичним порастом малигних оболења прикључено је још једно.
Тек објављена научномедицинска студија коју је Комисија за утврђивање истраживања последица НАТО бомбардовања урадила са Институтом за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" из Београда, показала је да код деце у узрасној групи од пет до девет година, а која су рођена после 1999. године, постоји одређена тенденција раста оболевања од малигних болести.
Tоком агресије НАТО уништено је 120 болница, домова здравља или породилишта и других здравствених објеката, око 480 школских објеката, односно 320 основних, 100 средњих и 15 виших школа, 26 факултета, 20 ученичких и студенстких домова.
Више хиљада стамбених објеката, оштећено или уништено око 60 мостова, ТВ предајника, топлана, трафостаница, бензинских пумпи и рафинерија. Погинуло је 578 припадника војске и 172 припадника МУП.
Цивилне жртве су преко 2000 лица.
На простору СРЈ у агресији НАТО:
– извршено је око 27.000 авио полетања,
– бачено је око 70.000 тона разног експлозива.
– употребљено је око 350.000 касетних бомби на око 1020 локација од чега су преко 60% цивилни циљеви,
– гађане су рафинерије, што је изазвало велике еколошке катастрофе широких размера са тешким последицама,
– уништавани су одређени производни и складишни објекти и постројења што је изазвало бројне хемијске контаминације са дуготрајним последицама и проблемима.
– употребљавана су забрањена убојна средства по МРП, односно пројектили са осиромашеним уранијумом посебно на простору Косова и Метохије и југа Србије,
– извођена су бесомучна ноћна бомбардовања градова и насеља која су у ратној терминологији из рата у Вијетнаму позната под називом „Терор из ваздуха“, и
– бачено је око 15 тона осиморашеног уранијума тако да је на пример, после 5 година повећан број канцерогених обољења за 10 -15000 нових болесника.
