03. јул 2015.

ВМРО – народна партија бившег премијера Македоније Љупча Георгиевског саопштењем се са задршком успротивила откривању обележја Брегалничке битке у Штипу.

У реаговању формално македонске опозиционе ВМРО народне партије лидера Георгиевског, после обележавања 102. годишњице Брегалничке битке код Штипа, откривањем спомен плоче и одавањем почасти за 6000 српских војника погинулих у тој највећој бици другог Балканског рата 1913. изражено је жаљење „што владајућа странка наставља да одбележава догађаје из историје повезане са Балканским и Првим светским ратом, који су у сећању македонског народа, како најцрњи период произашао жестоком великосрпском окупацијом, насилном асимилацијом и колонизацијом".

У објављеном саопштењу у Скопљу наводи се да је Македонија била сведок „бруталног акта над осећањима македонских грађана, изазваног постављањем спомен плоче у Штипу, погинулим српским окупаторским војницима у Брегалничкој бици 1913".

Изнета је оцена како је „историјски познато да је овај период манифестација најчвршћег заједништва између левице, деснице и свих грађана који су се добровољно борили на страни бугарске војске, уједињени у одбрани слободе, територије, језика и идентитета од великосрпских аспирација".

- Ово је велики срам за град Штип, јер постављање ове спомен плоче, представља крајње понижење и омаловажавање великих лидера ВМРО, Тодора Александрова и Ванче Михајлова, рођених управо у Штипу, који су готово један век били на челу историјског ВМРО и имају велики допринос учвршћивању идеје и борбе за коначно остваривање вековног сна македонског народа о сопственој држави - наводи се у поменутом реаговању странке Георгиевског.

Наглашене су и процене о „импресивној бројности добровољаца" организованих у Ополченским пуковима од којих је, како се прецизира, формирана дивизија са више од 15000 бораца. Додаје се да је такво успешно масовно војно организовање свеукупног становништва на добровољној основи, „представљало значајну логистичку подршку". Отуда се сматра да је било далеко прихватљивије „да се постави спомен плоча погинулим бугарским војницима у чијим редовима су најбројнији били – Македонци".

Но, како се закључује у поменутом саопштењу, хумани аспект, који данас преовлађује у свету, налаже подједнако поштовање свих жртава у ратовима и зато, „уколико желимо бити праведни треба да се направи једна заједничка спомен плоча за све погинуле војнике".

А, чињеница је - на спомен плочи, коју су на свечаној церемонији на брду Каленица код Штипа, поводом 102. годишнице Брегалничке битке у понедељак открили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије, Александар Вулин и градоначелник општине Штип, Илчо Захаријев, на македонском и српском језику је уписано: „На овом месту 1928. године изграђена је Спомен костурница у којој су смештени посмртни остаци 6000 погинулих српских ратника у Брегалничкој бици. Међутим, 1941. године бугарски фашисти су уништили Спомен костурницу. Нека ова плоча подсећа на све жртве из Другог балканског рата."