15. септембар 2017.
Вељко Петровић (1884-1967), је рођен у Сомбору 1884. године. Ту је и завршио гимназију, а на студије права отишао је у Будимпешту. Дипломирао је 1902. и почео каријеру публицисте, као сарадник загребачког “Србобрана” (1903-1906) и листа “Кроатиа” (1906). Био је уредник “Слободе” у Сремској Митровици (1908) и члан редакције сарајевске “Српске ријечи” (1909-1911).
Књижевник, члан Српске академије наука и уметности, председник Матице српске у Новом Саду и Српске књижевне задруге у Београду, дугогодишњи управник Народног музеја у Београду. Почео као песник, а касније постао веома плодан прозни писац. Претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима. Аутор је многих чланака и студија из области књижевности, војвођанског сликарства 18. и 19. века и ликовне уметности уопште. Добитник награде Савеза књижевника Југославије.
Поштујући жељу Вељка Петровића, његова супруга Мара Петровић завештала је Београду све културно историјске вредности које су га у њиховом дому за живота окруживале. Ту су, пре свега, рукописи, преписка и библиотека Вељка Петровића, затим уметничке слике, стилски намештај и предмети примењене уметности. Легат још увек није отворен за јавност, због недостатка средстава за адаптацију породичне куће, такође поклоњене Граду, за музејску намену.
Прву приповетку објавио је 1905, а најпознатију - “Буња” - 1909. године. Од 1920. почео је да штампа избор својих новела у књигама, објавивши редом збирке - “Буња и други из Раванграда” (1921), “Варљиво пролеће” (1921), “Померене стварности” (1922), “Три приповетке” (1922), “Искушења” (1924), “Приповетке” (1925), “Изданци из опаљена грма” (1932), “Препелица у руци и друге сличне приче” (1948) и “Дах живота” (1964).
У Београду упознаје песника Симу Пандуровића и угледног Јована Скерлића коме ће постати књижевни миљеник.У то доба одржава везу са многим угледним српским књижевницима као што је био Јован Дучић, Алекса Шантић, Милош Црњански и Милан Кашанин, али и са ликовним уметницима као што је Петар Добровић који је урадио графику за насловну страну његове збирке приповедака „Буња и други у Раванграду“. Уз помоћ Милоша Црњанског тадашњег члана пресбироа при Амбасади Краљевине Југославије у Берлину Вељко Петровић је 1929. боравио у немачкој престоници где се упознао са водећим личностима културног живота Немачке.Почетком маја 1930. као извештач листа „Политика“ боравио је у Будимпешти и пише о Србима у Мађарској и њиховој културној баштини. Свој боравак у Будимпешти и Сентандреји поновио је 1961. године. Том приликом његов домаћин био је Стојан Д. Вујичић доајен српских књижевника у Мађарској.
Умро је у Београду 1967. године, а сахрањен је уз велике почасти у Алеји великана.
СРПСКА ЗЕМЉА
Ово је земља бурјана и драча,
ово је земља подлих сунцокрета,
ово је земља пијанки и плача
и легло врапца који ниско лета.
Ово је земља бурјана и драча.
Ово је земља гнојна, здрава, јака
ал' на њој само штир високо ђико.
Ово је земља чмалих пупољака,
плодове чије не окуси нико.
Ово је земља гнојна, здрава, јака.
Ово је земља каснога цветања,
ово је земља мразева прерани',
ово је земља где се много сања,
а бербу мисли туча потамни.
Ово је земља каснога цветања.
Ово је земља отрована крви,
корење гдено крепког дуба труне,
орлови гину а благују црви,
где се ил' кади ил' паклено куне.
Ово је земља отрована крви.
Ово је земља проклета, ал' моја;
маћеха моја, моја мати драга;
о ја те мрзим, јер те нико ко ја
не љуби тако, моја мати драга!
О, ти си земља проклета, ал' моја!
А ја сам твоје пасторче што гори
и силне жуди распињу му прса,
и што се слепо нада новој зори,
и чека славу новога ускрса.
О, ја сам твоје пасторче што гори
да своја крила размане; и смело,
титанском снагом и уздањем, хоће
светлости праве да досегне врело
и да ти пружи с даљњег грма воће.
О, ја сам твоје пасторче што гори.
Ал' чујем глас твој. Он ме натраг зове.
И ја се враћам с несвршена дела.
У шупљих груди шупље носим снове,
скрхан и јадан; ал' тако си хтела,
јер ја чух глас твој, где ме натраг зове.
И ја се враћам опљачкане круне,
да вучем крст свој без ропца и плача.
Гушим се, гушим, а снага ми труне;
постајем храном бурјана и драча,
постајем храном бурјана и драча.
Приредио Дејан Силјановски
