У дубровачкој околини било је неколико православних храмова, између осталих Богородичин манастир на Мљету и манастир Св. Николе у Стону, где је било и седиште хумске епархије коју је основао Свети Сава 1219. године. До четрдесетих година 14. века све становништво Стона и Пељешца било је православне вере. Када на том подручју престаје власт српских владара, калуђери су под притиском Дубровачке Републике напустили манастире, а велики део православног становништва морао је прећи на римокатоличку веру. У 14. веку покатоличен је православни живаљ Стона, а у 15. веку иста судбина затиче и Србе у Конавлима.
Како у студији покојног дубровачког проте Раде Вукомановића пише, крајем 18. века са игуманом манастира договорено је да им један калуђер повремено долази и кришом у кући Петровића на Посату служи литургију и друге обреде. Како је постојала потреба за правим храмом, купљена је кућа са лепо уређеним вртом која је била у власништву наследника чувеног Саве Владиславића, дипломате на двору Петра Великог. Унутрашњост куће уредише дубровачки Срби као цркву, а тада се и организоваше као Српска православна црквена општина. Услов који су поставиле градске власти био је да црква не сме имати никакво обележје споља, крст нити звоник. Била је то прва православна црква у Дубровнику, истина ван зидина, јер тада још није било дозвољено да се унутар Града подигне православна богомоља .
Тек након пада Дубровачке Републике , за време француске управе, православни уживају више слободе, а право грађанства признато им је тек 1813. године.
Како црквица и гробље на Посату , ионако веома скромних димензија, више нису били довољни, почетком 19. века Православној црквеној општини додељено је земљиште на Бонинову, најпре за гробље, а потом и храм. Црква посвећена св. арханђелу Михаилу завршена је и освештана 1837. године.
У гробљу на Бонинову, од тада до данас, вечни смирај нашли су многи знаменити Срби: браћа Божо и Нико Бошковић, Јован Милаковић, Стефан Шкуљевић, па и чувени српски писац Милован Глишић, који је у Дубровник дошао да би се излечио, али је на влажном морском ваздуху постигао управо супротно. Православно гробље на Бонинову 2005. године уврштено је на листу споменика културе у Хрватској.
Црква на Бонинову својим скромним изгледом није задовољавала дубровачке Србе, који су желели да саграде саборни храм који би се лепотом могао упоредити са римокатоличким црквама, па је црквено туторство 1865. године почело велику акцију за градњу храма Светог Благовештења у самом граду. Купљене су непокретности на повољним локацијама, а неки од имућнијих Срба одрекоше се дела свога иметка, уступише и земљиште како би се црква саградила.
Црква је озидана корчуланским мермером, у облику лађе у српско-византијском стилу. Над прочељем подигнута су два звоника са пет звона. У недељу, 9. октобра 1877. звона су се огласила први пут...
ПОЛИТИКА
.jpg )
