Монографија Пет огњишта далматинских колониста аутора Милоша Мељанца промовисана је у 27. априла у просторијама Српског културно-информативног центра СПОНА у Скопљу.

Ово је друга промоција након премијерног презентовања јавности у Атријуму Дома Војске Србије у Београду 21. априла.

О Монографији је говорио Милутин Станчић, истакавши значај и траг који је аутор оставио и својим претходним делима Прилепски контрасти и Милошево насеобина удовица, у чијим се страницама огледа очинска брига о пореклу, постојању, (пра)постојбини, о колонистима у једном дубоком смислу те речи.

- Приказани живот досељеника у Прилепском пољу обухвата време измађу два светска рата. Турбулентна друштвено – економска дешавања уз обиље оригиналних фотографија и архивских докумената са брилијантним обрађеним темама у новијој историографији, аграрној реформи и колонијализацији у Македонији између два светска рата. Маршуту и путешсетвије овог напаћеног живља из далеких врлета пропраћено је возом, па је сама пруга и детаљи колосека такође део једне дубоке мистике и паралеле до у наших дана, огледа и посета. Ови ноимади, сточари уз херојске подвиге успевају да се населе у Пелагонији, али и да изгубе децу, нејач, супружнике, уз нехумане услове, без икакве здравствене заштите...аутор нам до у детаљ разоткира нарав,менталитет читавог тог краја, поднебља, села...засеока.

Дубинска структура становништва, припадности егзархијским пробугарским становштима живља у самом граду Прилепу и с друге стране патријашриска села која се простиру ван града у широј околини Прилепа, али један неодрађен живаљ у правцу Кривогаштана који се негде разилази са оба ова два становишта. Дело прати озбиљну посвећеност и стваралачком подухвату. Специфична и посебна лепота је и посебан печат што аутор подробно педантно прати личне животе и судбине конкретних људи  и нама овде у Македонији предочава све те људе, њихове корене, презимена, обичаје, гробове и коте. У тим се местима и данас разоткива и види оно што је аутор забележио. Ово је књига попут Литургије; видимо ту радосну тугу, и сећање на прошлост, али и будућност. Ово је сага о људима рекао је Станчић.

Аутор књиге Милош Мељанац захвалио се Спони на организацији, позиву, указавши на велики уложени труд, ресурсе и време и резултат вештог коришћења различитих историјских извора, архивске грађе која је била богатија и опсежнија у архиву у Прилепу него у Скопљу, затим дугих теренских истраживања. У свом обраћању присутнима, осврнуо се на људе који су били од великог значаја за извор информација, наглашавајући да се пишући монографију саживео са породичним причама фамилија споменутих у књизи.

-Мени је и даље нејасно како је мањина од 131 колонистичког газдинства могла да посрбљује и асимилује 5000  кућа староседелачког становништва у Лагову и околини. За македосмнке титоисте Срби пољопривредници представљали су латентну сметњу за послератни развој Македонине.

Аутор је навео и неке од значајних тема и разлога неспоразума али и прожимања култура, попут: коришћење пашњака и повреда међе најчешћи разлогх сукоба староседеоца и насељеника. Такође истакао је и брачне, кумовске, побратимске везе, организовања верског живота, здравствене (не)прилкике...