Глумце у вароши подно Пржара упознаће и глумац Љубиша Стојчетовић који ће у овдашњем позоришту аматерског статуса радити од 1959.  до 1971. године,наводи  Војкан Ристић у Политици прилогом  у сусрет стогодишњици позоришног живота у Врању.

Када је Димитрије Гинић, са Путујућим позориштем Душана Животића 1928. године у Врању одиграо лик Миткета, писац Станковић је то овако прокоментарисао: „Ех, то је Митке, џанум! Он је освојио Врањанце и никада њега неће заборавити.”  Било је и негативних приказа у локалним новинама, као и представе „Нечиста крв” коју је новинар оценио као „глупост Нишке позоришне трупе”.

Прво професионално извођење „Коштане” у Врању десиће се 16. маја 1931. године. Ансамбл позоришта из Скопља одушевио је домаћу публику и дао додатну инспирацију домаћим глумцима. У насловној улози појавила се Мери Оливијери. Лик Миткета тумачио је Диле Димитријевић, док је режију потписао Милован Петровић. „Ономад је овде гостовало Скопско народно позориште. Локал је био препун посетилаца. Значи да је тежња за културним животом у нас веома велика. Томе се треба радовати...”, забележио је новинар „Врањских новина” у броју од 15. јуна 1932. године.

Путујуће позориште Перице Алексића – Петра Прличка, из Скопља је од 1930. свакога лета у наредних девет година редовно гостовало у Врању и Врањској Бањи. Прличко је био пријатељ са писцем Станковићем. Од аутора је волео да чује утиске о представама које је изводила његова  позоришна дружина од „Ивкове славе”, „Подвале”, „Ђида”, „Хајдук Станка”, „Хасанагинице”, „Подвале”...

Прличко се подсетио писца када је у јесен 1984. године у тада Аматерском позоришту „Бора Станковић” играо у представи „Сумњиво лице”: „Боре се сећам из 1924. године када сам као глумац тадашњег Повлашћеног тимочког позоришта био у Врањској Бањи. Станковић је дошао да гледа наше представе. Био је славан и популаран. Ћутљиво је седео испред кафане. А онда би наједном поручио фијакер и кретао у вожњу бањом. Био је заваљен у фијакерском седишту, замишљен и загледан у небо и дрва кестенова.” Овај утисак легендарног глумца наводи, у брошури „Позоришни времеплов Врања 1896–2006” Радослав Радивојевић, дугогодишњи управник, глумац и редитељ овдашњег театра.

Прличкова путујућа дружина своје представе изводила је у Кафани „Босна” власника Жике Јоксића у Врањској Бањи. У првом реду у публици, сваке вечери у девет сати када се дешавало позоришно дешавање седела је Ромкиња Малика Еминовић, која је послужила као инспирација за лик „Коштане”.

„Са пажњом је гледала како је представља глумица. После представе долазила би код мене и говорила: ’Море, Перице, два динара да ми даш што ме представљаш’. Била је упорна, па сам одлучио да је укључим у представу. Водим је за Београд заједно са супругом и синовима који су уживо свирали. Играли смо 'Коштану’ у Занатском дому у Београду, а публика је сваке вечери долазила да уживо види јунакињу Бориног комада. Какво је само интересовање било !... Малика би пре сваке представе испред завесе старачким гласом запевала ’Жал за младост’, а многи из публике би заплакали на тај старачки глас. Касније је почела да нас уцењује, да тражи доста пара... Онда њој и породици купим карту за воз и вратим их у Врањску Бању”, сећао се легендарни југословенски глумац Прличко својих позоришних бивствовања у Врању и околини.

На фотографији Малика Еминовић која је послужила као инспирација за лик Коштане (Фото Историјски архив Врање)