Ту­жи­ла­штво БиХ по­ди­гло је оп­ту­жни­цу про­тив Аме­ла Иси­ћа, ко­ји се те­ре­ти за рат­ни зло­чин над срп­ским ста­нов­ни­штвом у фо­чан­ском се­лу Јо­ша­ни­ца, ме­сту у ко­јем су при­пад­ни­ци тзв. Ар­ми­је РБиХ 19. де­цем­бра 1992. го­ди­не звер­ски уби­ли 56 Ср­ба, а де­сет ра­ни­ли и уни­шти­ли њи­хо­ву имо­ви­ну. Ме­ђу жр­тва­ма кр­ва­вог по­хо­да, из­ве­де­ног на Ни­кољ­дан, кр­сну сла­ву Јо­ша­ни­ча­на, би­ла је 21 же­на, као и тро­је де­це – дво­го­ди­шња Дан­ка Та­но­вић, де­се­то­го­ди­шња Дра­га­на Ви­шњић и њен три го­ди­не мла­ђи брат Дра­жен.

У обра­зло­же­њу оп­ту­жни­це про­тив Иси­ћа, по­диг­ну­те на­кон ви­ше од три де­це­ни­је, на­во­ди се да се он те­ре­ти „за рат­ни зло­чин про­тив ци­вил­ног ста­нов­ни­штва, ор­га­ни­зо­ва­ње гру­пе љу­ди и под­стре­ка­ва­ње на учи­ње­ње кри­вич­ног де­ла ге­но­ци­да, зло­чи­на про­тив чо­веч­но­сти и рат­них зло­чи­на и по­вре­де за­ко­на или оби­ча­ја ра­та”. Пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма из Ту­жи­ла­штва БиХ, бив­ши при­пад­ник тзв. Ар­ми­је РБиХ Амел Исић, ко­ји је че­тр­на­е­сти оп­ту­же­ни за зло­чи­не у Јо­ша­ни­ци, има др­жа­вљан­ство БиХ и Швед­ске, у ко­јој жи­ви.

Суд­ски про­цес про­тив три­на­е­сто­ри­це ра­ни­је оп­ту­же­них (бив­ши ко­ман­дан­ти и при­пад­ни­ци тзв. Ар­ми­је РБиХ) по­чео је тек у фе­бру­а­ру ове го­ди­не. Нај­од­го­вор­ни­ји љу­ди у су­ду и Ту­жи­ла­штву БиХ во­ле да се по­хва­ле ка­ко је за њих „сва­ки зло­чин, зло­чин” и да, у том сми­слу, „не­ма и не сме би­ти ни­ка­кве раз­ли­ке”. Ако је та­ко, ка­ко је он­да уоп­ште мо­гу­ће да ни на­кон то­ли­ко го­ди­на не­ма прав­де са­мо за зло­чи­не по­чи­ње­не над Ср­би­ма? То се пи­та­ју и по­ро­ди­це стра­да­лих ко­ји жи­ве у уве­ре­њу да „ова­кво Ту­жи­ла­штво и Суд БиХ не­ће ни­ка­да ка­зни­ти зли­ков­це ко­ји су уби­ли њи­хо­ве нај­ми­ли­је”.

Вик­тор Ну­ждић, вр­ши­лац ду­жно­сти ди­рек­то­ра Ре­пу­блич­ког цен­тра за ис­тра­жи­ва­ње ра­та, рат­них зло­чи­на и тра­же­ње не­ста­лих ли­ца, ка­же да пра­во­суд­не ин­сти­ту­ци­је на ни­воу БиХ тре­ба да од­го­во­ре због че­га се ду­же од 30 го­ди­на че­ка на про­це­су­и­ра­ње зло­чи­на у Јо­ша­ни­ци. У ме­ђу­вре­ме­ну је, на­по­ми­ње он, умро ве­ли­ки број све­до­ка, али и из­вр­ши­ла­ца.

„За­да­так ин­сти­ту­ци­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске је да го­во­ре и до­ку­мен­ту­ју све о овом, али и дру­гим зло­чи­ни­ма над Ср­би­ма и да не до­пу­сте да стра­шна суд­би­на јо­ша­нич­ких, али и дру­гих срп­ских жр­та­ва, пад­не у за­бо­рав”, по­ру­чио је Ну­ждић.

ПОЛИТИКА