Мисија сваког штива је да направи другу слику о нашим људима. Сведоци смо фалсификовања наше историје у историјским уџбеницима. Углавном то су чинили страни издавачи, јер су остваривали монопол у штампању уџбеника с осетљивом материјом, од 2001. године.

Потомци жртава, деца, ђаци, студенти и други најмање познају нашу крваву историју страдања. О страдању и последицама бројних жртава сведочи 15.000 историјских споменика у Србији посвећених жртвама, борцима и херојима, групно и појединачно.

Ученици су до новог закона о уџбеницима дуже од двадесет година, нажалост, били изложени покушајима искривљавања историјских истина и обликовања нове „историјске свести” – да је, између осталог, Србија „агресор”, а да су „Срби геноцидни народ”. На овај начин извршена је недозвољена ревизија историјских података. Уништени трагови зла доносе нове несреће обнављањем старих.

Ојачавању националног идентитета код ученика, неговању патриотизма, поштовања породице, културе сећања и изградњи националног јединства и мултикултуралности на територији Србије доприноси се говорењем о висини српских ратних жртава.

Историчари су нашли да су Срби у својој прошлости преживели 115 ратова, буна и устанака. Само у Великом рату страдало је близу десет милиона људи, а трећина од њих су Срби.

Није ћутање увек и спасење. То је пример с крвавим српским жртвама. Такве приче праве сасвим другу слику о нашим људима.

Мр Милан Димитријевић, (Политика)

Удружење грађана „Старо нишко гробље”,

Удружење стваралаца Ниша „Цар Константин”,

Удружење „Кајмакчалан” Београд/Ниш