24. јул 2013.

Поводом обележавања пола века од катастрофалног земљотреса који је 26. јула 1963. погодио главни град Македоније, руководилац Сеизмолошке опсерваторије при Природно математичком факултету у Скопљу, др Вера Чејковска у среду је на сусрету са новинарима, изјавила да у земљи не постоји запис снажног потреса тог кобног праскозорја у 05,17 часова по локалном времену.

 Ти сеизмолошки записи су набављени из других земаља, како је прецизирала, кореспонденцијом Сеизмолошке станице у Скопљу. Објаснила је да је у тренутку катастрофалног потреса, Сеизмолошка станица у главном граду Македоније била опремљена са два механичка сеизмогорафа MAINKA, монтираних првом половином 1957. и механичким сеизмографом CONRAD, монтираним февруара те 1963. године.

- Од силине удара земљтреса 26. јула 1963. сва три сеизмографа у Сеизмолошкој станици у Скопљу била су избачена из рада. Тадашњи руководилац станице, др Драган Хаџиевски успео је за 38 минута после земљотреса да оспособи за рад сеизмограф  CONRAD, а после два часа и 32 минута и  један од сеизмографа  MAINKA, открила је Чејковска.

Она је на сусрету са новинарима, подсетила да је после два релативно снажна земљотреса било одмах после тог у 05.17 односно у 05.32 и у 05.53 часова, са епицентралним интензитетом од седам степени по европској макросеизмичкој скали.

Током истог дана у Сеизмолошкој станици у Скопљу регистровано је 122 земљотреса, до краја 1963. још 411, а следеће 1964. године 49 потреса, или укупно 582 „додатна земљотреса од појаве главног удара“.

И овом приликом подсећањем на скопску катастрофу, указано је на оцене сеизмолога да су у Македонији трусна подручја, у којима се могу очекивати земљотреси - Скопље, Валандово, Охрид, Битољ, Берово, Пехчево и Дебар.