04. децембар 2016.

Даривање великог српског научника светског гласа Михајла Пупина Идворског (1854. — 1935) звоника и звона цркви свете Богородице Перивлепте у Охриду 1923. године, посебним подсећањем у четвртак 8. децембра, биће обележено постављањем спомен плоче у порти храма, у склопу обележавање патроног празника овог древног града Св. Климента Охридског – Чудотворца.

У најавама обележавања празника, прецизирано је да ће представници удружења Лионс клуба „Лихнидос“, поставити спомен плочу у знак посдсећање на дар Михајла Пупинa – звоника и звона крај цркве Св. Богородице Перивлепте.

Тим поводом, под сводовима трема храма, између осталог, биће отворена и пригодна изложба старих фотографија историјског значаја за Охрид из периода од 1920. до 1930. година.

Један од драгуља Охрида - црква св. Богородица Перивлептос - Перивлепта, (она која види, гледа), позната је и као црква Светог Климента. Ктитор Прогон Згур, зет византијског цара Андроника II, подигао ју је 1295. и посветио је Богородици Перивлепти. После преноса моштију светог Климента у ову цркву, народ јој је дао назив и црква светог Климента Охридског Чудотворца. Током 1378. црква је дограђена. За подизање звоника и једно од највећих звона на Балкану, 1923. године, захваљујући пријатељству и саветима тадашњег владике охридског и жичког Никола Велимировића, даривањем се одазвао - Пупин.

У делу сачуваних историјских записа и докумената о даривању Пупина охридској светињи, налазе се и фотографије и сведочанства из тог периода. На једној од фотографија је овековечен транспорт тада највећег звона на Балкану – према Охриду. Волови и биволи вуку дрвена кола натоварена великим црквеним звоном.

Приликом другог боравка Пупина у завичају, у тадашњој Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, 1921. године у Љубљани је преко свог пријатеља др Нике Жупанчића наручио да се излије велико црквено звоно тешко 2.300 килограма. Захваљујући разговору са епископом Николајем Велимировићем, Пупин је решио да звоно поклони светињи Богородици Перивлепти у Охриду.

Запис о том дару објављен је 8. августа 1923. године у листу "Јужна звезда" који је излазио у Битољу. Наведено је да је за израду звона Пупин платио 129.000 тадашњих динара. На звону је на српском језику изливен напис који и данас стоји: "Михајло Пупин, професор Колумбијског универзитета у Америци. Божански звуци разнесите славу палих јунака и потомству причајте о њиховим великим делима. За пале хероје на Кајмакчалану, 1921. године."

Сачувана сведочења и записи документују да је темељ звоника охридске цркве освештан 10. јуна 1923. године. Звоно се први пут са ње огласило 7. јула исте године. На петоугаоном звонику, са рељефном иконом св. Климента, „како из књига поучава народ“, био је натпис „Св. Климент Охридски“. А, у тексту, између осталог стаји: „Даривао старославном Охриду Михаил И. Пупин. Лето 1923“. Месец дана после тога, 6. августа 1923., у листу „Јужна звезда“ је објављено: „У старославниом историјском Охриду звони данас на бедему св. Климента највеће звоно на Балканском полуострву, чији ће звуци вековима подсећати будуће генерације“.

Пупин велики добротвор и православни верник

Михајло Идворски Пупин је поред светске славе стечене својим недостижним научним делом, био познат и као добротвор и велики православни верник. У оквиру САНУ, 1913. године основао је фондацију за помоћ у школовању сиромашне деце Србије и Македоније.

У истраживањима историчара о великом српском научнику, откривена су и документа о формирању фонда у Охриду од 100.000 тадашњих динара за помоћ сиромашнима. Пупин је у то време помогао и изградњу објекта где је некада била женска занатска школа, „такозвана Радничка“. Данас је ту смештена администрација охридског Музеја. „Помагао је и женску занатску школу у Струги“, сведочи историчар из Охрида Павле Митревски.

Пупин је помогао и подизање звоника за храм у селу Брод, у региомну Мариова, где се пред крај Првог светског рата протезала линија Солунског фронта, као и звоника спомен капеле у част и славу погинулих српских војника на Кајмакчалану.

До краја живота Пупин је славио своју крсну славу Успење превсте Богородице - Велику Госпојину. Остао је његов запис: "Наука је учврстила и ојачала моју веру. Она ме је направила бољим хришћанином."

Мл.Ст.