05. новембар 2010.

Вредан књижевни јубилеј, пет деценија песничког стваралаштва на матерњем српском језику, промоцијом најновије збирке песама „Признајем", обележила је Миланка Миловановић Зафировска топлим поетским сусретом са љубитељима писане речи у Културно-информативном центру Срба у Македонији Спона.

Слављеница је са нескривеним емоцијама са публиком поделила радост песничких дружења „која нас чине богатијим и ближим".

Читањем насловне песме на сусрету са читаоцима у Скопљу, Миланка Миловановић Зафировска је признала да је заиста остала непоправљиво носталгична и одано везана за свој родни крај у Србији, надахнућем у новој домовини – Македонији, што се огледа кроз њено стваралаштво уопште, све до последње збирке – Признајем.

- Када се још на првом сусрету са поезијом Миланке Миловановић Зафировске, читаоцу можда и неочекивано одмах отвори перцепција једне младости, некако блиско независно на генерацијски поглед, можда и не треба да чуди. Можда аутор и није свестан чињенице да се њеном поезијом човек, некако готово спонтано, лако може послужити и доживети је кроз властиту призму, као нешто познато готово своје. То је онај трен, када човек и не успе да нешто стави на папир, загреје дланове, мућне главом, а ето, дођу ови стихови пуни носталгије, завичаја и љубави у прави час, некако универзални за сва годишња доба, рекао је председник Споне Милутин Станчић представљајући део поетског стваралаштва Миланке Миловановић Зафировске.

Публика различитих генерација на песничкој вечери није скривала одушевљење стиховима песмама као што су Гамзиград, Де мол, Ненаписано писмо, Видовдан, Ја сам изгледа, За она добра стара времена...

Подсећањем и на део раније објављених збирки, читаоци су били почашћени и песмама – Мораво и Воз за Сталаћ...

Као посебан носталгични жиг једног времена преточен у стихове, по избору домаћина песничке вечери, уз честитке за јубилеј и жеље за нове збирке Миланке Миловановић Зафировске, на крају књижевног дружења у Спони, Биљана Тодоровић Георгиевска надахнуто је прочитала је песму – Тамо далеко.

Шумадинка

Миланка Миловановић Зафировска, рођена је 24. јуна 1939. године у Крагујевцу, где је, као ђак генерације, завршила Учитељску школу "Милоје Павловић". По дипломирању 1959. стигла је у Куманово на северу Македоније, где почиње ра ради у Основној школи "Вук Караџић", и, ту проводи читав свој радни век – пуних 35 година.
До сада је објавила збирке песама: "Свитања сећања" и "Гарави сокак", као и збирку поетских прича - "Укус греха". Последња збирка "Признајем" изашла је из штампе у септембру ове године.