Колико је важно Ваше свакодневно обављање дужности чији је основ сарадња између две државе, Србије и Северне Македоније?

- Улога почасног конзула, пре свега подразумева изградњу мостова пријатељства, поверења и сарадње између две државе. У конкретном контексту Куманова, града који има историјске и културне везе са Србијом, потенцијал за развој је веома велик – било да је реч о културној размени, економској сарадњи или подршци нашој дијаспори. Почасни конзулат представља платформу кроз коју можемо активно допринети интензивирању билатералних односа и унапређењу добросуседских односа.

Шта за Вас лично представља то што сте конзул Србије у Куманову?

 - То је велика част, али и изузетна одговорност. Куманово је град у ком живи велики број Срба, људи који су, било због породичних корена или културне припадности, блиски са Србијом. Бити почасни конзул у таквој средини значи бити посредник између грађана и институција, али и чувар тих веза. Мој задатак је да подржим конкретне иницијативе које доносе корист и Републици Србији и Републици Северној Македонији, односно њиховим грађанима. Конзулат је реализовао бројне активности које обухватају дипломатске, културне и економске иницијативе од великог значаја за развој српско-македонских односа. Не само као почасни конзул, већ и као привредник и одговоран члан заједнице, кроз своју компанију посвећено радим на томе. Значајан део корпоративне одговорности чине донације које имају за циљ унапређење културног живота, хуманости и социјалних иницијатива – како за српске, тако и за македонске грађане. Кроз ове активности подржани су културни догађаји и друштвени пројекти који треба да побољшају живот припадника српске заједнице, али и друштва у целини. Посебна пажња посвећена је помоћи угроженим групама у друштву и промоцији српске културе и традиције путем различитих манифестација и активности.

 Република Србија данас има највећи број почасних конзула у својој историји – чак 100, и то на свим континентима. Какав је Ваш поглед на овакву одлуку и праксу?

- То говори о отворености и савременој, проактивној дипломатији Србије. Умрежавање путем почасних конзула широм света представља модеран приступ у ширењу дипломатске, економске и културне сарадње. Почасни конзули често имају снажну везу са локалним заједницама и могу деловати брже и ефикасније на терену. Реч је о савременој форми дипломатије која даје конкретне и мерљиве резултате.

 Имајући у виду да је једно од кључних опредељења Владе Републике Србије стварање што повољнијег амбијента за унапређење пословања, да ли су привредна кретања и економске прилике у Вашем фокусу?

 - Апсолутно. Економска дипломатија је важан део мог ангажмана. Као почасни конзул пратим развој пословне климе и активно радим на повезивању пословних заједница Србије и Северне Македоније. Постоји велики потенцијал за заједничке инвестиције, нарочито у области малих и средњих предузећа, пољопривреде, логистике и туризма. Трудим се да помогнем у унапређивању тих могућности, јер свака иницијатива која води ка уклањању баријера и убрзању протока робе и услуга представља значајан добитак за привреду. Република Србија и Република Северна Македонија су дугогодишњи партнери у економској сарадњи, али сви морамо признати да постоји простор за даље унапређење. Потребно је уложити додатне напоре у правцу развоја регионалне економске сарадње и поставити чврсте темеље за одрживи раст. У том контексту, посебно бих истакао иницијативе које омогућавају побољшање рада и развој компанија у региону. Све прилике за бизнис развој уједно су и прилике за европеизацију Западног Балкана, с конкретним користима за грађане и као потврда одрживих економских процеса у нашем региону.

 Како гледате на рад невладиног сектора у српском корпусу у Македонији?

- Невладин сектор игра кључну улогу у очувању идентитета, културе и језика Срба у Северној Македонији. Ове организације су покретачи бројних иницијатива које одржавају живу везу са матицом и пружају простор за културно и образовно деловање. Као почасни конзул, снажно подржавам њихов рад и сарадњу, јер они представљају важан део нашег заједничког друштвеног ткива.

Разговарао: Милутин Станчић