Нејасно је само, како је могуће да се у овом спорту појавио најбољи играч, са никад мањим поштовањем помодарског навијачког и тениског света?

Недељко Иљукић

Ко на брду ак' и мало стоји, више види но онај под брдом. Са једног од врхова Србије, са Копаоника, вредне руке Дијане Ђоковић су пре скоро 30 година водиле палачинкарницу из које су већим делом новца плаћани тренинзи њеног најстаријег сина.

Срђан Ђоковић је проводио лета на том Копаонику убеђујући себе и Јелену Генчић да ће онај клинац с качкетом на глави бити неко у свету тениса. Тај исти клинац је већ са шест година знао да ће бити и неко и нешто. Већ тада се јасно видело шта ће бити под брдом и да ће Новак Ђоковић у новом миленијуму бити на челу новог светског тениског поретка. И чинити нас срећним, колико и оног клинца којем је после недељног финала поклонио победнички рекет.

Новак са вр' брда одавно гледа оне испод себе, а најновија титула на Ролан Гаросу је рукопис којим овај 34-годишњи шампион потписује сваки од 19 гренд слем турнира још од 2008. године и Мелбурна. Код Новака је све јасно. Чиста и искрена љубав је од свих Ђоковића направила породицу за пример, а најстаријег од тројице синова личност за историју и уџбенике.

Од Дијанининх златних руку, преко Срђанове фанатичне упорности, па све до божанске посвећености Јелене Генчић и "фине брусилице" Николе Пилића и свих тренера после њих, добили смо шампиона који историју светског тениса чини неколико пута годишње све богатијом. Нејасно је само, како је могуће да се у овом спорту појавио најбољи играч, са никад мањим поштовањем помодарског навијачког и тениског света? Док ми упорно тражимо одговор на ово питање, генијални Ноле је освојио други Ролан Гарос и дописао га уз три Ју-Ес опена, пет Вимблдона и девет Мелбурна. Као да га је и та незаслужена нетрпељивост подстакла да своје име уклеше у вечност: Да господо, ја сам најбољи свих времена. Пукните од муке.

Недељко Иљукић (Новости)