За раз­ли­ку од број­них по­ли­тич­ких по­де­ла ко­је су то­ком го­ди­на по­сто­ја­ле ме­ђу Ср­би­ма у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји, кроз раз­ли­чи­те стран­ке, удру­же­ња и ин­те­ре­сне гру­пе, „Спо­на” је оста­ла до­след­на сво­јој кул­тур­ној и на­ци­о­нал­ној ми­си­ји, наводи Жељко Шајн у "Политици".  Она не де­ли, већ по­ве­зу­је срп­ски на­род, оку­пља­ју­ћи љу­де раз­ли­чи­тих уве­ре­ња и ге­не­ра­ци­ја око за­јед­нич­ких вред­но­сти – је­зи­ка, кул­ту­ре, тра­ди­ци­је и исто­риј­ског пам­ће­ња.
Од 2007. го­ди­не „Спо­на” из­да­је гла­си­ло „Сло­во” на срп­ском је­зи­ку, са под­ли­ском „Слов­це” на­ме­ње­ним нај­мла­ђим чи­та­о­ци­ма. На стра­ни­ца­ма ових из­да­ња бе­ле­же се жи­вот и сва­ко­дне­ви­ца Ср­ба у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји, али и те­ме из срп­ске тра­ди­ци­је, ду­хов­но­сти, кул­тур­не и исто­риј­ске ба­шти­не. Та­ко је ство­ре­на дра­го­це­на хро­ни­ка јед­не за­јед­ни­це ко­ја чу­ва сво­је ко­ре­не и исто­вре­ме­но гле­да у бу­дућ­ност.
У окви­ру из­да­вач­ке де­лат­но­сти об­ја­вље­на су зна­чај­на де­ла, ор­га­ни­зо­ва­ни на­уч­ни ску­по­ви, књи­жев­не ве­че­ри, три­би­не и про­мо­ци­је, док је са­рад­ња са Ма­ти­цом срп­ском до­дат­но учвр­сти­ла кул­тур­не ве­зе са Ср­би­јом. По­себ­но ме­сто за­у­зи­ма­ју пу­бли­ка­ци­је и ак­тив­но­сти ко­је све­до­че о исто­риј­ском и кул­тур­ном при­су­ству Ср­ба на овим про­сто­ри­ма.
Бра­ти­сла­ва Та­на­ско­вић, пред­сед­ни­ца Фо­ру­ма Ср­ба и пред­став­ни­ца „Спо­не”, ко­ја се го­ди­на­ма ба­ви пи­та­њи­ма очу­ва­ња иден­ти­те­та срп­ске за­јед­ни­це и раз­во­ја ме­ђу­ет­нич­ке са­рад­ње у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји, ис­ти­че: „То­ком ви­ше од две де­це­ни­је ра­да ’Спо­на’ је из­гра­ди­ла пре­по­зна­тљи­ву кул­тур­но-ин­фор­ма­тив­ну де­лат­ност од зна­ча­ја за срп­ску за­јед­ни­цу. Кроз из­да­ва­штво, на­уч­не ску­по­ве, под­ка­сте и про­гра­ме по­пут ’Па­ра­ле­ле и син­те­зе’ на­сто­ји­мо да чу­ва­мо срп­ско на­сле­ђе, али и да ја­ча­мо кул­тур­ни ди­ја­лог, раз­у­ме­ва­ње и са­рад­њу са Ма­ке­дон­ци­ма и свим дру­гим за­јед­ни­ца­ма у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји.”

Го­ди­на­ма „Спо­на” ука­зу­је на зна­чај очу­ва­ња Вој­ног ме­мо­ри­ја­ла „Зе­бр­њак”, где по­чи­ва­ју зем­ни оста­ци 678 срп­ских рат­ни­ка стра­да­лих у Ку­ма­нов­ској би­ци, чу­ва­ју­ћи та­ко се­ћа­ње на ва­жне стра­ни­це за­јед­нич­ке исто­ри­је.
Но­бе­ло­вац Иво Ан­дрић за­пи­сао је да су мо­сто­ви нај­вред­ни­је што чо­век гра­ди. Упра­во је то уло­га „Спо­не”. Она је мост из­ме­ђу Ср­би­је и Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је, из­ме­ђу про­шло­сти и бу­дућ­но­сти, али пре све­га мост ме­ђу љу­ди­ма. Слич­ну ми­си­ју на овим про­сто­ри­ма не­ка­да је имао Бра­ни­слав Ну­шић, ко­ји је у Ско­пљу ра­дио на раз­во­ју про­све­те и кул­тур­ног жи­во­та срп­ског на­ро­да. Да­нас „Спо­на”, ти­хо и ис­трај­но, на­ста­вља ту тра­ди­ци­ју, по­ка­зу­ју­ћи да очу­ва­ње соп­стве­ног иден­ти­те­та ни­је су­прот­ност су­жи­во­ту, већ ње­гов нај­чвр­шћи те­мељ.