24. октобар 2010.

На брду Зебрњак код Куманова, испред остатака спомен костурнице погинулим српским војницима, данас је свечено обележена 98. годишњица славне Кумановске битке, којом је 1912. године одлучен Први балкански рат и победоносно окончано вишевековно ропство под отоманским завојевачима.

У организацији Амбасаде Србије у Македонији, Српске заједнице и општине Старо Нагоричане на северу Македоније, на комеморативном скупу положени су венци и одата пошта свим палим војницима.

Венце су положили представници влада Србије и Македоније, Амбасаде Србије у Скопљу, Војске Србије, српских странака и асоцијација у Македонији, удружења за неговање традиција ослободилачких ратова, ратних војних и полицијских ветерана, амбасада Немачке, Босне и Херцеговине, Француске, Бугарске, војних изасланика Русије, Румуније, Италије, Хрватске, Грчке,  Холандије...

Дужну пошту погинулим војницима у Кумановској бици одали су и представници Пчињског округа, локалних самоуправа Куманова, Старог Нагоричана, Врања, Владичиног Хана, Трговишта, Бујановца, Сурдулице, Прешева...

Помирењем учити од Европе

- Ми Срби немамо разлога да будемо скромни када говоримо о значају војничке улоге коју су наши преци одиграли у Кумановској бици. Напротив, имамо разлога да будемо поносни на њих, јер су створили услове да данас живимо у миру. Били смо најбољи када смо били сложни и зато вас на овом светом месту позивам на јединство и слогу. Сада морамо бити водећи у науци, култури и економији како жртве наших предака не би биле узалудне. Позивам вас да пружимо руку помирења свим бившим противницима и да прихватимо њихове. Ради тога чувајмо једни другима гробља богомоље, споменике, меморијале. На тај начин поштујемо једни друге, учимо то од Европе, рекао је Ђурин.

Дужност потомака

- Моја дужност је да вас позовем да се поклонимо сенима и одамо почаст свима који су жртвовали оно највредније што човек може да да, своје животе настојећи да досегну узвишене циљеве. То је наш дуг и наша одговорност. Сећање на њих морамо пренети и будућим генерацијама. Учинимо све да овај споменик који су подигли наши преци и оставили га нама, обновимо тако да достојанствен дочека 2012. годину и обележавање 100-годишњице Кумановске битке, а затим оставимо потомцима да га и даље чувају, истакао је на почетку обраћања амбасадор Србије Томислав Ђурин.

Говорећи о том дугу према славним прецима, он је истакао да то – „неможемо сами, посебно неможемо без наших пријатеља Македонаца на чијој земљи се споменик налази".

- И зато прво њих и остале савезнике, али и бивше противнике са којима се на овај начин и на овом месту измирујемо позивам да подрже и помогну обнову овог споменика, рекао је амбасадор и додао да је приликом сусрета председника Србије Бориса Тадића са председником Владе Македоније Николом Груевским и председником државе Ђорђем Ивановом потврђена обострана спремност да се овај монумент обнови.

„Обновимо Зебрњак"

У том циљу цитирао је и део писма који је поводом овог скупа упутио председник Македоније Ђорђе Иванов: „Зебрњак чува успомене на српске хероје, а чин обележавања Кумановске битке представља још један допунски показатељ да ће се пријатељски односи између две државе и убудуће развијати и продубљивати. Верујем да планирана акција за обнову спомен костурнице и меморијалног центра под мотом „Обновимо Зебрњак" у организацији Амбасаде Србије у Македонији и српског народа у Македонији као и општине Старо Нагоричане поново оживети овај грандиозни меморијал који представља врхунски спој архитектуре и скулптуре".

У име Владе Македоније на комеморативном скупу се обратио заменик министра културе Драган Недељковић, који је истакао да је први пут у новијој историји да влада Републике Македоније шаље свог званичног представника на обележавање годишњице Кумановске битке.

- Надам се да ће односи између Србије и Македоније у будућности бити још бољи и да ћемо заједничким снагама на стогодишњицу Кумановске битке 1912. године, помоћи да ово спомен обележје из српске историје заблиста у пуном сјају, рекао је Недељковић.

Лекције из историје

- Сведоци смо ревизије балканске историје када се покушава да се време отоманске инперије представи као време хармоничног мултикултурног и мултиетничког друштва. Турска освајања у 14. и 15. веку су за више векова насилно прекинула културне економске друштвене и све друге везе и утицаје овог дела Европе са другим деловима континента, истакао је на почетку историјског часа на Зебрњаку, угледни српски историчар др Славенко Терзић.

- Управо из угла европских вредности српски ослободилачки покрет и покрет осталих балканских хришћанских народа имали су велику цивилизацијску мисију јер су својом борбом стварали предпоставке за реинтеграцију овог дела Европе са развијеним европским срединама. Када нам данас неки из Европе држе лекције о томе како да се ослободимо прошлости и како да се ослободимо вишка историје, како је Србија наводно 1912. године водила освајачки рат, можемо поставити питање. Зашто се цела средња Европа на челу са аустриским царем, римским Папом и пољским краљем дигла крајем 17. века да одбрани Беч и протера Турке из Европе, и, зашто је генерал Пиколомини 1689.године продирао до Скопља и Призрена? Кумановска битка и Први балкански рат били су финале управо те борбе коју је Европа започела и водила од краја 17. века, подсетио је Терзић.

Водитељ програма је био Владимир Јелић, а у уметничком делу свечаности учествовали су чланови хора „Браћа Барух" из Београда (диригент Стефан Зекић) и „Менада" из Тетова (диригент Ивица Зорић), драмски уметник Лепомир Ивковић. Стихове - бола и поноса - казивале су чланице Драмског студија Даница, уз учешће и чланова КУИПЦ „Вук Караџић" из Кучевишта, док је беседу одржала Гордана Стојковска.

По традицији, сви учесници скупа на Зебрњаку, обишли су и древну православну светињу, цркву „Св. Ђорђа", (задужбина српског краља Милутина, подигнута 1313. фрескописна 1318.), у Старом Нагоричину. У храму су, паљене свеће за све српске војнике пале у ослободилачким ратовима на овим просторима.

Операције

Ефикасним и стратешки прецизним ратним операцијама јуначке српске и тада савезничке бугарске војске у Првом балканском рату, после завршних удара 23. и 24. октобра, тачно пре 98 година, почела је значајна историјска етапа ослобађања овог дела југа Европе од Отоманске империје.

Кумановском битком је окончана славна операција снага од око 90.000 војника којим је командовао тадашњи краљевски престолонаследник Александар Карађорђевић. Тиме је одлучен Први балкански рат. Нанет је тежак, пресудан пораз турској војсци, после чега је уследио завршни изгон Отоманске империје са југа Балкана.

На Зебрњаку у остацима костурнице, чије се обнављање очекује уочи обележавања стогодишњег јубилеја, почивају посмртни остаци 678 војника погинулих у ослободилачким операцијама Кумановске битке.