Напад на Скелане изведен је само девет дана након крвавог Божића у Кравицама, кад су муслимански бојовници под истом комадом убили, такорећи на спавању, 49 Срба – такође углавном цивила. Међу страдалима је било и жена и деце.

У само два дана, на Божић у Кравици и 16. јануара у Скеланима, Орићеви јуришници убили су 118 Срба, од којих су више од половине били цивили, и ранили чак 345 особа, већином цивила. За ове, као и све друге злочине које су муслимански ратници починили над Србима на подручју Подриња, ни након више од три деценије нико није одговарао.

За 305 Срба, мучки убијених пре 31 годину, јуче је служен парастос код централног споменика у Скеланима. Осим чланова породица невиних жртава, свеће су упалили и венце положили и представници институција Републике Српске, чланови бројних делегација општинских и регионалних удружења за неговање традиције ослободилачких ратова из Српске и Србије, као и многи грађани.

„Покољ над Србима у Скеланима 16. јануара 1993. године школски је пример геноцида. Српски народ нема право да ћути о томе како не би поново доживео исту судбину. И зато то треба јасно и гласно на сваком месту да се каже”, рекао је Бранимир Којић, председник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Како другачије него геноцидом, пита Којић, назвати убиство породице Ристић, чији је малолетни члан Цветко тог 16. јануара 1993. остао сам? Како квалификовати убиства петогодишњег Александра, једанаестогодишњег Радисава, као и рањавање њиховог четрнаестогодишњег брата Славише? Коме је, пита он, била крива Гордана Секулић која је убијена снајперским хицем док је на мосту у наручју држала сина Ђорђа?

„По којој војној конвенцији су они легитимни војни циљ?”, упитао је Којић и констатовао да међународна заједница жмури на све ове чињенице, што је, како је навео за Срну, доказ да их српске жртве не занимају.

У осмишљеном и добро испланираном походу на Скелане, изведеном у наставку етничког чишћења Подриња, муслиманске снаге су убиле 69 Срба у њиховим кућама. Ранили су њих 165 и заробили 30, од којих многи нису преживели мучења у сребреничким казаматима. Четворо заробљених и данас се воде као нестали.

ПОЛИТИКА