Од 18 листа које су учествовале на изборима, 10 је добило посланичке мандате и могућност да учествује у раду парламента.

Народна скупштина на првој седници, коју сазива председник парламента из претходног сазива, а којом председава најстарији посланик, потврђује посланичке мандате. Скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине од укупно 250 народних посланика чиме почиње и нови сазив Скупштине Србије. Уколико најстарији народни посланик не може или не жели да председава, седници Народне скупштине председава следећи најстарији присутни народни посланик.

Председавајућем, односно председнику Народне скупштине, у раду помаже по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.

На првој седници Скупштине после потврђивања мандата предвиђен је и избор председника и потпредседника Народне скупштине, именовање генералног секретара Народне скупштине, избор чланова радних тела парламента, као и избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама. Народни посланик стиче права и дужности у Народној скупштини од тренутка потврђивања мандата, а на основу уверења о избору за народног посланика и извештаја државног органа о спроведеним изборима.

Након потврђивања мандата, народни посланици полажу заклетву. Предлог кандидата за председника Народне скупштине подноси најмање 30 народних посланика. Народни посланик учествује у предлагању само једног кандидата за председника Народне скупштине, а председавајући доставља народним посланицима све примљене предлоге кандидата за председника парламента.

О предлогу кандидата за председника Народне скупштине отвара се претрес, након чега председавајући утврђује листу кандидата за председника Народне скупштине, по азбучном реду презимена. Пре него што ће се бирати председник парламента, доноси се одлука да ли ће се гласати тајно или јавно.

Уколико Народна скупштина одлучи да се гласа јавно, гласа се прозивком. За председника Народне скупштине изабран је народни посланик за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика. Ако су предложена два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поступак избора се понавља. Ако је предложено више од два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поновиће се гласање о два кандидата који су добили највећи број гласова, односно између више кандидата који су добили највећи једнаки број гласова.

Уколико ни у другом кругу председник Народне скупштине није изабран, поступак избора се понавља. Када је реч о формирању Владе Србије, рок за то је 90 дана од дана конституисања Скупштине, а кандидата за председника Владе Народној скупштини предлаже председник Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа. Када кандидат за председника владе представи свој програм и предложи састав на седници Народне скупштине, о кандидату за председника Владе, изнетом програму и кандидатима за чланове Владе отвара се претрес.

Одмах по завршетку претреса, председник Народне скупштине заказује дан за гласање о програму владе и избору председника и чланова Владе. Гласање је тајно, с тим да Народна скупштина може да одлучи и да се гласа јавно, тачније прозивком. Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика. Уколико Народна скупштина у року од 90 дана не изабере владу, или ако не изабере нову владу у року од 30 од дана када је претходној престао мандат, председник Републике је у обавези да распусти Народну скупштину.

Према коначним изборним резултатима, коалицији „Александар Вучич - Србија не сме да стане” припало је 129 мандата, док је 65 посланика „Србија против насиља” добило прилику да седи у скупштинским клупама и учествује у раду парламента. И листе окупљене око социјалиста и Јединствене Србије имаће 18 посланика, а коалиција НАДА освојила је укупно 13 мандата, као и листа „Ми - глас из народа”.
 
Када је реч о мањинским странкама, Савезу војвођанских мађара припало је шест мандата, док су два мандата припала листи Странке правде и помирења и Демократског савеза Хрвата у Војводини, колико је добила и СДА Санџака. Такође, по једног представника имаће и гласачи листе „Шаипа Камберија” као и „Руске странке”, преноси Танјуг.

ПОЛИТИКА