Дело у којем је овај харизматични и изразити мудрословац сажео вишедеценијска сазнања и промишљања о језику и идентитету рода свога постхумно је објавио новосадски "Прометеј" са директором Зораном Колунџијом на челу.

У уводној напомени свог последњег дела, износи Јованка Симић у „Вечерњим новостима“, професор Петровић навео је да је почетни импулс за уобличавање ове књижице "креснуо" кад су учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције, на свом јунском скупу 2022. у Тршићу, усвојили Декларацију о границама српског језика.

- Догодило се да је то одмах "насекирало" Хрвате и изазвало њихове бурне реакције и то узимам као основу за "признање" да те реакције нисам разумео будући да се декларација, колико сам је ја схватио, тицала српскога језика и она се ни у којем смислу није могла односити ни на Хрвате нити на "њихов језик". -написао је проф. Петровић.

Нагласио је и да су "за српски језик Хрвати први пут чули током последњих неколико година XIX века" те да им је на Католичком конгресу 1900. наређено "да се одрекну свеукупне своје српске католичке традиције и после били позвани да, под новим,