27. октобар 2016.

Српска православна црква (СПЦ) и православни верници обележавају данас празник Свете Петке. У Србији је Света Петка једна од најпоштованијих светитељки, а дан њој посвећен једна је од најчешћих српских слава.

Православни верници и СПЦ славе дан Свете Петке, заштитнице жена, болесних и сиромашних. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.

Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.

Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.

По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. године, по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.

Свету Петку, која је историјска личност сврстана у ред светих, као једна од највећих мисионарки хришћанске вере поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима које почивају у Јашији у Румунији долазе и припадници других религија верујући у њену исцелитељску моћ. Посебно јој се обраћају жене свих вера и нација сматрајући је својом заштитницом. Култ светитељке је у Србији добио на снази крајем 14. века, после Косовске битке и у време почетка турске владавине када су многи умни и духовни људи нашли уточиште у српској земљи.

Прве записе о светој Петки оставио је Григорије Цамблак међу којима је и опис преноса моштију свете Петке из Видина у Србију и до Београда (1403.године) и то заслугом монахиње Јефимије кнегиње Милице које су дозволу измолиле од султана Бајазита. Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревић сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.

У епархијама СПЦ око 250 цркава је посвећено Светој Петки, а у Београду је најпосећенија капела на Калемегдану где се сваке године, после литургије у Цркви Ружици која је у непосредној близини, организује литија у којој учествуји верници.

Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке. Према народном предању капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су и порушене у време турске владавине.

Данашња капела и црква, место ходочашћа где се сваке године на Петковицу окупљају многобројни верници, изргађена је 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића.

У новосаграђеној крстионици уз капелу Свете Петке обављају се крштења верника уз поштовање изворног хришћанског ритуала - погружавањем. Празник прославља и београдска цркве Свете Петке на Чукаричкој падини и друге многобројне цркве у Србији и другим православним земљама које велико поштовање указују светитељки. Празник преподобне Параскеве СПЦ и православни верници славе сваке године 27. октобра (14. октобра према Јулијанском и Богослужбеном календару СПЦ).

Света Петка је живела крајем 10. и почетком 11. века пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.

Њене мошти чуване су у Епивату, а потом у Цариграду, Трнову и поново у Цариграду. На икони се Света мати Параскева представља у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.