26. фебруар 2016.

Српска православна црква и цркве које се придржавају јулијанског календара обележавају Дан Светог Симеона Мироточивог, односно Стефана Немање, оснивача српске династије Немањића, који је умро на данашњи дан 1200. године.

На данашњи дан 1199. године у Хиландару је умро Стефан Немања, чије је монашко име било Симеон, оснивач династије Немањић која је владала српским земљама више од два века.

Пре него што се 1196. замонашио, владао је Србијом као велики жупан.

Стефан Немања је власт преузео 1166. кад је збацио брата Тихомира, великог жупана, штићеника двора у Цариграду. Убрзо по преузимању власти покушао је да се одупре супрематији Византије, против чије је војске ратовао у савезу са Млетачком републиком, али је то успео тек после смрти византијског цара Манојла Комнина 1180.

У савезу са Угарском напао је и Србији прикључио зетско приморје (стару српску Краљевину Дукљу), Требиње, Захумље, област око Јужне и Велике Мораве као и простор Косова и Метохије (без Призрена).

Немачки цар и један од вођа Трећег крсташког рата Фридрих И Барбароса, који је с војском на основу споразума с Немањом прошао кроз Србију, 1189. није прихватио његову понуду за заједничку борбу против Византије. Кад су крсташи прешли у Малу Азију, Византија је напала Србију 1190. али је Немања успео да очува самосталност државе.

Пошто је престо уступио средњем сину, доцније првом краљу из династије Немањића - Стефану Првовенчаном, а не најстаријем Вукану, замонашио се у својој задужбини манастиру Студеница. Са најмлађим сином Растком, чије је монашко име било Сава, подигао је на Светој Гори манастир Хиландар, који је убрзо постао најзначајнији српски духовни и књижевни центар.

Стефан Немања је подигао и цркве и манастире Ђурђеве Ступове, Богородичин манастир и Светог Николу код Куршумлије.

Српска православна црква слави га као Светог Симеона Мироточивог, првог у низу светитеља из лозе Немањића.

Монашење

Када је утврдио државу и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом.

Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, Светом Георгију, Светом Теодору, Претечи и Светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: "Всјакоје диханије да хвалит Господа!" И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200.
Његове мошти су тада положене у његову задужбину, Студеницу, у којој се и данас налазе.

Претпоставља се да нема српске цркве у којој није приказан његов лик, а посвећена му је и капела у резиденцији српског патријарха у Београду.

Тропар Светом Симеону Мироточивом

Божанственом благодашћу просветливши се, и по смрти показујеш светлост живљења свога и истачеш миро благоухања онима што притичу ка гробници моштију твојих, и народ свој упутио си к светлости Богопознања, Симеоне оче наш, Христа Бога моли да нам дарује велику милост.