Председник Србије Томислав Николић данас је у Скопљу, разговорима са својим домаћином председником Ђорђем Ивановом, започео тродневну посету Македонији, коју ће окончати у недељу, говором на Зебрњаку, на великој комеморативној свечаности поводом обележавања века од славне Кумановске битке.

После разговора у резиденцијалној вили Водно изнад Скопља, двојица председника су поручили да, упркос неким различитим ставовима о одређеним питањима, две суседне земље немају препрека за заједнички поглед у будућност.

Николић је дочекан уз интонирање химни двеју држава и највише државне и војне почасти. Двојица председника су потврдили су да су размењена мишљења о битним питањима из области билатералних односа, о европским приоритетима, изразивши задовољство чињеницом да земље региона стреме истим циљевима на том путу.

Између осталог је истакнуто да је економска и трговинска сарадња двеју земаља на високом нивоу и да суседи настоје да се ослободе корупције и организованог криминала.

- Србија и Македонија су доказ да не постоје мали народу у свету, рекао је Николић, захваливши се Скопљу на омогућењу прославе 100 година почетка Балканских ратова и тријумфа у Кумановској бици 1912. године.

Говорећи о одуженом вишедеценијском српско-македонском црквеном спору, у доброј мери медијски наглашеном уочи доласка председника Србије у Скопље, Николић је рекао да то није нерешиво питање.

- Много ствари зависи од добрих односа Македоније и Србије као држава и ако успемо да убедимо све грађане да је наше пријатељство искрено, онда ће и наше цркве почети другачије да размишљају о свом спору, рекао је Николић.

Иванов је по том питању такође указао на значај „председничке помоћи" у успостављању дијалога и почетка комуникације између свештених лица и цркава.

- Имамо добру вољу да помогнемо у дијалогу, но, ми нисмо ти који доносе решења о таквим питањима према надлежностима датим уставима наших држава и знамо докле можемо као државници да идемо. Црквена питања захтевају црквени одговор, рекао је Иванов.

Гордост Македоније и Грчке

Председник Томислав Николић је у погледу маратонског спора између Скопља и Атине због употребе имена Македонија, рекао да су обе земље за Србоју – пријатељске.
- Гледам гордост Македоније која инсистира на имену, али и гордост Грчке која такође инсистира на имену и сматрам да треба да се разговара јер без разговора ништа се не може решити, указао је Николић.

Разговори

После разговора председника Томислава Николића и Ђорђа Иванова, одржан је и сусрет делегација двеју земаља. У делегацији Србије је и министар правде и државне управе Никола Селаковић.

У оквиру прве званичне посете Македонији, Николић је вечерас разговарао и са премијером Македоније Николом Груевским, а данас после подне са спикером парламента Трајком Вељановским. Претходно је у парку испред здања Собрања (скупштине) положио венац на нови Споменик палим херојима за Македонију.

Сусрет са представницима Срба

У Амбасади Србије Николић је разговарао са представницима српских странака, асоцијација и привредницима у Македонији, а потом је на конференцији за новинаре говорио о најзначајнијим приортетима Србије, превасходно везаним за платформу решавања питања Косова и Метохије, као једног од сметњи на путу ка чланству у ЕУ.

Не желећи да прави паралелу са проблемом Скопља и Атине око имена Македонија и условљавања Београда косметким питањем на путу према Европи, он је оценио да су то два проблема који тренутно ометају двема суседним земљама за добијање датума почетка приступних преговора за чланство у ЕУ.

Одговарајући на новинарско питање о карактеру Кумановске битке у светлу нових историографских погледа у Македонији, председник Србије је подсетио да је том војничком операцијом коначно прогнана отоманска завојевачка сила са простора југа Балкана и да је то непобитно био зрак слободе. Не може се ваљда, говорити "о жалу за ропством", а чињеница је да оно под османлијама на овим просторима трајало пет векова. 

У Сретенову и Демир Капији

Другог дана посете Македонији председник Томислав Николић ће посетити две српске фамилије у селу Сретенову на југу земље, а потом ће са Ивановом присуствовати традиционалној ракијади у Валандову, обићи винарије „Еленов" у Демир Капији, на имању Карађорђевића и „Стоби".

Што пре почетак разговора о Космету

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да је нацрт платформе за преговоре о Косову и Метохији написао он, да је сада на министрима у влади да дају своје сугестије и примедбе на тај текст и најавио да ће се државни врх у среду поново састати у Председништву Србије да разговара о стратегији.

 „Желео бих да врло брзо почнемо да разговарамо са Албанцима, што је већ и наговештено сусретом премијера Србије Ивице Дачића и премијера привремених институција у Приштини Хашима Тачија у Бриселу. Добро је да се то десило и требало би да се дешава веома конкретно, не треба да оклевамо, ради се о статусу Косова и Метохије", рекао је председник Србије синоћ новинарима у Скопљу.

Николић је, одговарајући на питање Танјуга о детаљима који ће се наћи у платформи за преговоре са Приштином, истакао да је сам домкумент државна тајна, али да је независност Косова неприхватљива и да је потпребно пронаћи нови модел који већ постоји у европским државама и који ће обе стране учинти једнако задовољним, односно једнако незадовољним.

„Да пронађемо неки нови модус или модел који постоји у европским државама за многе припаднике мањина и многе државе и који би могао да буде примењен на Србију, а да представља остварање онога што би Албанци желели да имају, а то је суштинска аутономија, велики степен права, да остварују приходе да их сами расподељују, да суде, истражују... али да се истовремено и Србија не мора да се лиши дела своје територије", навео је Николић.

Он је још једном нагласио да чланство у ЕУ није адекватно питању Косова за Србију и да је таква позиција „апсолутно немогућа и неприхватљива".

Уколико неко у ЕУ буде инсистирао на томе да Србије призна Косово, додао је Николић, то ће за њега значити да та земља не жели Србију у свом чланству.

„Неприхватљиво је да представници ЕУ у Београду кажу да су статусно неутрални, а да онда захтевају да Косово буде целовито и да Србија буде добар сусед Косову зато што то значи да они виде Косово као државу. Србија никада неће видети Косово као државу и у следећих 100 година никада се неће родити човек који може да победи у Србији на изборима тако шсто би рекао да ће приузнати независност Косова", истакао је председник Србије.

Према његовим речима, Србија је спремна да на решавању косовског питања ради интензивно и брзо, јер не жели да губи време.

„Треба да знамо коначно на чему смо, испунила је Србија све услове за добијање датума преговора, да видимо да ли постоји неки додатни услов који до сада није истакнут и наговестио би да ће увек бити неких додатних.

„Да није КиМ мислим да би Србија одавно била у преговорима, а овако остаје да уређујемо државу као и до сада, а да се надамо да ћемо бити члан ЕУ и да не губимо време, већ да са пријатељима широм света остварујемо сарадњу, јер економија је данас једина политика", сматра Николић.

Николић је, одговарајући на питање везано за евентуални заокрет Србије ка Истоку, рекао да „не прави разлику између капитала са Истока или Запада" и да је Србија отворена за сарађу са свима.

„Ја сам рекао у кампањи да ће, ако ја победим, Србија бити кућа са двоје врата, на Истоку и на Западу, око које ће се сви отимати. И тако ће и бити", нагласио је Николић.

Он је истакао и да Србија отвара потпуно ново поглавље у односима са Македонијом са којом је, како је рекао, више ништа не дели, већ искључиво спаја.

Говорећи о сличности препрека са којима се на европском путу две земље суочавају, Николић је рекао да ће Србија решити проблем КиМ, а да се нада и да ће Македонија и Грчка успети да реше спор око имена, јер су то обе пријатељске српске земље.

„Једна је признала Косово, друга није. Обе су пријатељске земље и инсистирају на свом поносу, али док се не седне за сто проблем неће бити решен. Србија није медијатор и не може да помогне, али жали што два њена пријатеља имају проблеме", навео је Николић и додао да је једино сигурно да нико не сме да буде уцењен.

У том смислу он је навео и да је стављање услова „Косово или ЕУ" пред Србију као терање човека да се одрекне детета и да бира кога ће се одрећи. „Ми ћемо наш проблем покушати да решимо, али нећемо попустити. А да ли ће Грчка или Македонија да попусте то треба да видите са њима", рекао је Николић. Он је рекао и да Македонија и Грчка могу да седну за сто око пројекта који би омогућио да се повежу Дунав, Морава, Вардар и Егејско море и да се направи за 2.200 килиметара краћи пут роби из Немачке у Кину и обрнуто. Према његовим речима, то је пројекат који постоји већ 70 година, а нико се није усуђивао да у њега уђе, а да ће се Србија усудити ако успе да окупи све три државе.

Николић и Иванов гости на "Ракијади"

Председник Србије Томислав Николић, током другог дана званичне посете Македонији, заједно са својим домаћином македонским шефом државе Ђорђем Ивановим, у суботу је у Дојрану на крајњем југу земље, посетио српску фамилију Ступар, а потом у Валандову, гостовао на традиционалној 13. „Ракијади".

Домаћини двојице председника, - српска породица Ступар, пореклом су из околине Босанског Петровца, а њихова већ трећа генерација живи у Дојрану.

Николић и Иванов су у Валандову дочекани веома срдачно. Уз пратњу домаћина, потом су обишли „такмичарски полигон", где се ове године 20 учесника традиционалне манифестације „Ракијада" надмеће за најбољег произвођача лозове ракије.

Градоначелноик Валандова Никоче Ћурлиновски, двојицу председника је даривао иконама Свете Петке, на дан када православна црква и њени верници славе Пребодобну Параскеву.

И у Македонији познат као добар произвођач ракије, Николић је Ћурлиновском поклонио властиту домаћу шљивовицу, шумадијску ракију препеченицу произведену на имању у Бајчетини код Крагујевца.
Николић и Иванов јуче су посетили и винарије „Еленови" која се налази на имању династије Карађорђевић у Демир Капији и „Стоби" у Велесу.

Председник Србије на крају тродневне посете Македонији, у недељу ће присуствовати и говорити на великој комеморативној свечаности на Зебрњаку на северу земље. Поводом обележавања века од почетка Првог балканског рата, комеморација се одржава испред остатака Спомен костурнице погинилих војника у Кумановској бици 1912. којом су после пет векова, прогнане снаге отоманских завојевача са простора југа Балкана.

Венац палим срспким војницима у Удову

Министар правде У Влади Србије Никола Селаковић и саветник председника Србије Марко Ђурић положили су венац у Спомен костурници Удово, на југу Македоније, где почивају земни остаци српских војника погинулих у Првом свестком рату, на Велики петак 1915. године.

"Бесмртним херојима великог рата, браниоцима нашег Термопила који херојски осташе да стражаре на путу за отаџбину. Вечна слава и хвала", записао је у књизи у Костурници у Удову, министар Селаковић.

Ђурић је у спомен књигу уписао: "Клањам се сенима јунака који су своје животе уградили у темељ слободе српског рода и бесмртним гестом задужили сва будућа поколења".