Филм од 70 минута je премијерно приказан у Дворани културног центра Београда у оквиру програма селекције „Специјалне пројекције”.

Пројекат „Живко Николић: недосањани сан” је прича о последњем, недовршеном делу великог црногорског и југословенског синеасте Живка Николића (1941-2001).

„Жеља нам је била да снимимо филм који би се допао великом Живку Николићу. Основа нам је био материјал из његове ТВ серије „Ориђинали”. Живко је почео да снима филм на основу те серије где је желео да направи сасвим појединачни ТВ филм. И успео је да сними 70 посто тог филма”, објаснио је редитељ Шахмановић.

У питању је материјал који је након скоро 30 година први пут угледао светлост дана. Кроз неколико наративних линија, користећи архивске материјале, нове снимке и снимљене интервјуе филм приближава Николићево стваралаштво ширем аудиторијуму.

Кроз филм публику спроводи Живков син Петар Николић, такође по вокацији режисер, који открива више детаља о односу са оцем, њиховим разговорима, сновима, жељама.

„Тада пре скоро три деценије Живко и екипа су имали велики број снимајућих дана, дошло је до озбиљног замора материјала, и касније није имао прилику да настави снимање. Још су се десила и та транзициона времена. Пре две године смо обележили 80 година од рођења и 20 година од смрти и одлучили смо да пронађемо у архиви тај недовршени материјал и тако ухватимо копчу да тај филм ипак оживимо”, рекао је редитељ филма о Живку Николићу, преноси Танјуг.

Филм је сниман у Никшићу, Подгорици, Београду и Њујорку, према сценарију Драгана Копривице, аутора оригиналног текста за тај дугометражни филм као наставак „Ориђинала”.

Поред сина Петра Николића, у филму „Живко Николић: Недосањани сан” учествују и глумци, који су сарађивали на Николићевом последњем филму: Дијана Маројевић, Светлана Цемин, Мирко Влаховић, Лиљана Контић, Драгомир Фелба, Вера Црвенчанин Куленовић, Милутин Мима Караџић, Дубравка Дракић, Ивана Мрваљевић, Јелена Мила, Бојана Ковачевић, Марина Буквички.

„Материјал филма је диктирао у ком правцу можемо да идемо, да ли ће бити играна или документарна форма. Можемо рећи да је на крају испало 60 одсто играног и 40 посто документарног и тако смо овом пројекту удахнули неки нови живот. Створили смо једну посебну играно-документарну форму као креативни хибрид, омаж Живку Николићу који је имао аутентичну визуелну естетику”, оценио је Шахмановић и додао да су схватили да недостаје још снимљеног материјала, те му је било жао да се не пружи шанса да тај филм некако оживи.

Редитељ Сенад Шахмановић је познат по кратким филмовима „Умир крви” (2015, играју Марко Баћовић, Јасна Ђуричић, Емир Ћатовић) и „Пут” (2018, глуме Бранимир Бане Поповић, Мирко Влаховић, Небојша Илић).

Најновији му је дебитантски играни филм „Сирин” (2023) где главне роле тумаче данско-српска глумица Даница Ћурчић, Марко Баћовић, Јасна Ђуричић, Момчило Оташевић.

„Долазим из сфере играног филма, и управо ми је ове године изашао и тај дугометражни играни, и овим делом о Живку Николићу пратили смо његов редитељски рукопис и путоказе које нам је оставио. Одрастао сам на његовим култним играним филмовима и касније сам проучавао и документарце. Овај филм је на неки начин дуг њему, односно начин да му се одужимо за све што нам је оставио у богатом опусу. Ипак је био један од најзначајнијих аутора читавог региона бивше Југославије и много шире. Да је стварао у иностранству, Живко би сигурно био у рангу Француског новог таласа”, нагласио је редитељ и напоменуо да је Живко Николић успевао да увек направи магију и поред скромних, лимитираних средстава за снимање филмова.

Живко Николић (1941 – 2001) био је југословенски и црногорски филмски редитељ, телевизијски редитељ и сценариста.

Односно, велики југословенски режисер желео је да његов ТВ филм буде приказан регуларно у биоскопима као целовечерњи играни пројекат, што је био циљ, замисао и његова ауторска потреба.

„Суштина његове жеље јесте да има сусрет са публиком првенствено у биоскопу. Зато је мој отац желео да и тај последњи неснимљени филм буде у салама биоскопа, а не за телевизију”, објаснио је Петар Николић.

Подсетимо, Живко Николић је режирао документарне и дугометражне игране филмове, телевизијске драме и ТВ серије.

Радња његових филмова је углавном смештена у рурална поднебља планинске и (делом) приморске Црне Горе, у крајеве из којих је и сам потицао.

У својим филмовима је приказивао углавном патријархални морал, положај жене, однос супружника.

„И он сам је често говорио да му није потребан добар сценарио да би снимио квалитетан филм. Покушавао је да слаба сценарија надгради својој режијом. Опет, мене и данас чуди како се његова сценарија и опус не изучавају на академијама и како до сада нису та сценарија претворена у позоришне представе. Идеални су да се играју на позоришним сценама”, оценио је син Петар и додао да је Живко првенствено гајио велику љубав према филму и биоскопу.

На филмском фестивалу у Херцег Новом овог лета приказан је тај последњи филм највећег црногорског редитеља Живка Николића са тада радним називом „Чудни људи”, који је пре 30 година снимљен и никада приказан.

„Када смо имали ту премијеру, никад у животу нисам имао већу трему. Нисам могао знати какве ће бити реакције публике, јер је ипак наш пројекат хибридан који спаја играну и документарну структуру”, закључио је режисер Сенад Шахмановић.

У питању је 10. епизода серије „Ориђинали”, последњег Николићевог рада, која никад није емитована, тада снимана да буде самостално дело, које може да се прати ван преосталих девет епизода. Дуго је материјал био у бункеру на Бета касетама у Радио телевизији Црне Горе.

Како је уочи премијере напомињао Драган Копривица, сценариста филма, сем главног јунака Нише, кога је тумачио Милутин Мима Караџић, овде нема баш никаквих других додирних тачака са серијом „Ориђинали”.

За сам крај сусрета са медијима, Петар Николић је открио да је имао жељу да се објаве у књизи нереализована сценарија његовог оца, али да је много важније што је са тим текстовима учествовао на конкурсима за реализацију могућих филмова. Међутим, није наишао на било какву подршку око тога.

„Ипак, дешавало се да од тих сценарија препознамо касније мотиве који су други аутори искористили за своје филмове, што само довољно говори о великом утицају који је Живко имао у домаћој кинематографији. Тако је био један филмски сценарио „Седница живота”, који је мој отац требало да снима са продуцентском кућом „Викторија филм”. Радња је о двојици браће који покушавају да преминулог деду превезу на сахрану и спремају му тело као да је жив. И касније та продукција сними филм „Мртав ладан” према тој идеји. Или рецимо његов незавршени филм „Уклети брод”, планирао је да га сними у Америци, чак је сценарио дошао до Дастина Хофмана, који га је прочитао и желео да игра у њему. Садржај тог филма после ћемо видети у филму „Туђа Америка”, где је Сергеј Трифуновић имао прву улогу”, закључио је Петар Николић.

Филм „Туђа Америка” из 1995. године режирао је Горан Паскаљевић према сценарију Гордана Михића.

Оба аутора су такође преминула, а главне улоге су тумачили Предраг Мики Манојловић и амерички глумац Том Конти.

ПОЛИТИКА