Први том књиге „Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности” представљен је у Свечаној сали САНУ.
Десанка Максимовић
Ово штиво последњи је пројекат недавно преминуле чланице САНУ, академика Наде Милошевић-Ђорђевић, који је она, по речима академика Мира Вуксановића, радила „пажљиво и отмено, са људском и научном мером, по мерилима које се узимају за пример”.
„Ова по мом мишљењу неопходна књига је неочекивано добро... Дочекана је у Српској академији наука и уметности са стрепњом да је њена суштина проистекла из политичке коректности банализоване феминизмом... Али, идеја Наде Милошевић-Ђорђевић била је апотеоза стваралаштва оних наших чланица које се одигравало упоредо са напорима ослобађања од предрасуда у не увек наклоњеној средини... Ништа више од тога”, навео је председник САНУ, академик Владимир С. Костић, преноси Танјуг.
Исидора Секулић
„У биографије жена чланова увели смо неку врсту мемоарског приступа тексту, у којем би личност о којој је реч могла да се присети сопственог живота, као и доживљаја и преломних тренутака у друштвеним и историјским околностима у којима се нашла, попут емигрирања у Србију за време последњег рата или одласка у иностранство због бољих услова за научни рад”, наводи се у предговору књиге који је написала Милошевић-Ђорђевић, а који је овом приликом прочитала Андреа Обрадовић.
„Књига пред нема велелепни је споменик женама српским академицима рођеним у 19. или раном 20. веку, у доба када жене нису имале ни право гласа. Но моћни глас њихових постигнућа успео је да засени предрасуде епохе у којој су стварале... Сигурно је да данас представљене жене академици нису биле по својим способностима, памети, креативности, вредноћи, те дометима свога стваралаштва изузетак у времену у којем су живеле, али уврежени друштвени обрасци градили су предрасуде”, истакла је академик Јасмина Грковић-Мејџор.
Додала је да, ако је један од темеља нашег културног сазревања самосагледавање, постављено питање о потреби едиције о женама српским академицима сасвим је излишно.
Међу 47 жена представљених у овој књизи налазе се Катарина Ивановић, Исидора Секулић, Љубица Цуца Сокић, Десанка Максимовић, Љубица Марић, Олга Јеврић и Зора Петровић, којој је академик Милица Стевановић овом приликом посветила посебну пажњу.
„Усуђујем се да кажем да ми сликарство Зоре Петровић открива неки времепловски поглед у разне могућности за дешавања у византијском сликарству до којих је могло долазити у каснијим вековима да није било потмулог страног идејног удара и сапињања уметности у сужени простор кретања под турском окупацијом”, навела је Стевановић.
По њеним речима, веза између сликарства Зоре Петровић и српске средњевековне уметности, иако дискутабилна и једва видљива, „јака је и здрава конструктивна могућа веза између традиције и садашње уметности”.