Аутор Новаковић је објаснио како је настала идеја за ову књигу, и открио да је она „сасвим логична „последица” мог дугогодишњег истраживања, јер мој магистарски рад на Факултету драмских уметности је био „Словени у англосаксонској драми”, док му је докторска дисертација такође на ФДУ била „Странци у српској драми (1734 - 1990)”.
Онда је спој тематике и концепције та два обимна рада довео до писања публицистичке књиге „Срби у америчком филму (1925- 2023)” где је обрађено и споменуто више десетина филмова и телевизијских серија створених за скоро стотину година кинематографије у САД. Срби су кроз све те пројекте дефиловали не само као редитељи, сценаристи и глумци већ, што је у фокусу ове књиге, управо као протагонисти који су често уклапани у америчке стереотипе о народима Јужне и Источне Европе. Сам назив књиге „Срби у америчком филму” и насловна страна на којој је глумац Карл Малден (1912-2009), амерички добитник Оскара као споредна улога за филм „Трамвај звани жеља” (1951) Елија Казана, помало збуњује читаоце.
Наиме, има се утисак на први поглед да је реч о књижевној студији која се бави српским глумцима и уопштено драмском уметницима са наших простора који су успели у Холивуду. Ипак, како Новаковић каже, иако се овде спомињу успешни глумци и режисери који су остварили значајан успех у земљи снова са друге стране Атлантског океана, циљ му је био да истражи конкретне ликове Срба у америчкој кинематографији, у њиховим сценаријима.
Често доживљавани као део „словенског мора”, које је крајем 19. века запљуснуло Источну обалу САД, Срби су кроз многа филмска и телевизијска остварења доживљавани као сиромашни, необразовани емигранти, физички радници, ратници, полицајци или чак полудемонска бића.
Онда, према речима аутора, са ратовима на територији бивше СФРЈ, Срби су одједном доживели „трансформацију” у - демоне, дакле „експлоатисани” као негативци у филмовима да Запада. Књига говори о третману и карактеризацији Срба као драмских јунака у играном америчком филму, од почетка звучне ере све до данас, што стоји и као поднаслов новог дела, преноси Танјуг.
Писац је у анализи кренуо од две верзије филма „Весела удовица” (1925) Ериха вон Штрохајма и Ернеста Лубича (1934), према тој чувеној оперети, преко „Људи мачке” (1942) Жака Турнијеа, док римејк тог филма (1982) у режији Пола Шредера овде није утиснут, јер тамо није важно чијег је порекла јунакиња. Срби су представљени као народ прилично шареноликог карактера и илустрација у многим познатим, успешним, мање успешним филмовима, неким промашајима, и са различитим жанровима, као „Четници, борбена герила” (1942) Луја Кинга, „Јединица 10 са Наварона” (1978) Гаја Хамилтона. Такође, књига обрађује филмове са Србима као јунацима сценарија, које су режирали велика имена као „Четири пријатеља” (1981) истакнутог редитеља Артура Пена ("Бони и Клајд”, „Мали велики човек”, „Двобој на Мисурију"), „Врата раја” (1980, Крис Кристоферсон) Мајкла Ћимина (ремек дела - „Ловац на јелене”, „Година змаја”, „Сицилијанац"), „Маријини љубавници” (1984, Настасија Кински и Џон Севиџ) руског синеасте Андреја Кончаловског („Помахнитали воз” (косценариста тог дела је био српски аутор Ђорђе Милићевић), „Танго и Кеш”).
Том Круз је играо Србина у филму „Сви прави потези” (1983) Мајкла Чепмена, пре него што је постао велика холивудска звезда, а онда ће се као јунак агент Итан Хант „обрачунавати” са „српским терористима” у једном од филмова из акционо-шпијунског серијала „Немогућа мисија” према истоименој ТВ серији из 1966. године.
Србин је један од главних јунака у криминалистичкој причи „Живети и умрети у Лос Анђелесу” (1985, Вилијам Питерсен и Виљем Дефо) режисера Вилијама Фридкина „Француска веза”, „Истеривач ђавола"). Даље аутор књиге обрађује филмове са српским народом који је у вихору ратова на простору бивше Југославије и тако је британски режисер Мајкл Винтерботом снимио америчко - енглески филм „Добродошли у Сарајево” (1997) где су играли Стивен Дилејни, Вуди Харелсон, оскаровка Мариза Томеј и хрватски глумац Горан Вишњић. Српски режисер Предраг Гага Антонијевић (аутор гледаних домаћих серија „Убице мог оца”, „Државни службеник”, „Певачица”) живи већ деценијама у Америци, и снимио је снажну антиратну драму „Спаситељ” (1999) у продукцији троструког оскаровца редитеља Оливера Стоуна, где је главну улогу тумачио Денис Квејд, и уз њега Наташа Нинковић, Небојша Глоговац, Сергеј Трифуновић.
Ратови бивших република СФРЈ дотичу се и даље у наредним филмовима Холивуда као тада нови тихи тренд: „Иза непријатељских линија” (2001, Овен Вилсон и Џин Хекман) Џона Мура, „Миротворац” (1997, Никол Кидман и Џорџ Клуни) редитељке Мими Ледер, „Пролеће у Босни” (2007, Ричард Гир, Теренс Хауард) Ричарда Шеперда, контроверзно остварење „У земљи крви и меда” (2011), редитељски деби славне глумице Анђелине Џоли.
Последњи филм на основу ратова у бившој Југославији о коме Новаковић пише јесте трилер „Сезона убијања” (2013) у коме Џон Траволта тумачи бившег српског војника који жели да се освети за смрт своје породице злогласном америчком генералу кога је играо легендарни Роберт Де Ниро. Тек тада као да је лик Србина представљен скоро као позитиван и жртва након грађанског рата и разних траума. Остали обрађени филмови ове књиге у којима су јунаци Срби јесу - „Добродошли у Колинвуд” (2002, Сем Роквел, Џорџ Клуни) тандема аутора Ентонија и Џоа Русоа, „Љубав долази код џелата” (2006) Кајла Беренсена и „Четврти анђео” (2001, Џереми Ајронс, Форест Витакер, Шарлот Ремплинг) Џона Ирвина.
Након тематике о ратовима у Босни и Херцеговини или Хрватској, аутор Новаковић каже да остаје да се види „да ли ће Срби у холивудском филму доживети још једну трансформацију или ће остати у демонском лимбу уз друге „дежурне негативце”, све зарад одређених дневнополитичких потреба”.
Александар Новаковић је истакао данас и успешне филмске ствараоце српског порекла који су оставили трага у америчкој кинематографији, где спада сценариста и књижевник Стив Тешић, рођен као Стојан Тешић (Ужице, 1942 - Сиднеј, 1996), који је освојио Оскара за најбољи оригинални сценарио управо за споменути филм „Четири пријатеља” (1981) Артура Пена.
Наравно, осим Карла Малдена, рођеног као Младен Секуловић, од успешних америчких синеаста српског порекла ту је и Питер Богданович (1939-2022), аутор култних филмова „Последња биоскопска представа”, „Маска”, „Месец од папира”, „Што те тата пушта саму?”, „Тексасвил”.
Такође, јуче је стигла вест да је у Лос Анђелесу умро Војислав Воја Говедарица (1940-2023), српско-амерички глумац, познат од раније у акционим филмовима „Рамбо 2” уз Силвестера Сталонеа и „Лавље срце” са Жан Клод Ван Дамом.
Александар Новаковић (48) дипломирани драматург и историчар, има 18 објављених књига, од романа, збирки прича, афоризама, песама, преко научних студија до драма, које пише за радио и позориште, а као сценариста је потписао и разне пројекте за телевизију.
Ево како је било на промоцији:
ПОЛИТИКА
